Kupoprodajni ugovor

Uopšteno o kupoprodajnom ugovoru
Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (prodavac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani (kupcu), tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, pravo svojine, dok se kupac obavezuje da prodavcu za to isplati određenu novčanu nadoknadu.
Ugovorom o prodaji vrši se razmena robe za novac. Ovim ugovorom se mogu prenositi ne samo stvari već i imovinska prava. Zakonom je propisano da se ugovor o prodaji nepokretne imovine mora zaključiti u pismenoj formi i overiti u sudu, što znači da je ugovor o nepokretnosti formalan ugovor. Predmet prodaje mogu biti stvari, a u ugovorima o privredi – roba – i druga prenosiva imovina.
Ovaj ugovor regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima (Službeni glasnik SFRJ, 1978. godina).
Saglasnost volja u ugovoru treba da bude izražena jasno i nedvosmisleno. Prema propisima naših opštih uzansi, ugovor može biti zaključen pismeno ili usmeno, i to između prisutnih1 i odsutnih2 stranaka.
Po svojoj pravnoj prirodi, ovaj ugovor je:
kada se ugovor sklopi usmeno, telefonom ili faxom, smatra se da su stranke bile prisutne kada se ugovor sklopi pismom ili telegramom, smatra se da su stranke bile odsutne
1. imenovani
2. konsezualan – neformalan
3. dvostrano obavezan
4. teretan
5. kazualan
6. komutativan
U ovoj vrsti ugovora javljaju se, dakle, prodavac i kupac. Specifičnost ovog ugovora u odnosu na mnoge druge ugovore je u tome što ovaj ugovor daje i prava i obaveze, kako prodavcu, tako i kupcu.

Elementi i sačinjavanje ugovora o kupoprodaji

Kupoprodajni ugovori obično sadrže odredbe o:
■ vrsti i asortimanu robe,
■ količini robe,
■ kvalitetu robe,
■ ceni,
■ pakovanju,
■ isporuci i plaćanju

Najbitniji element ovog ugovora jeste roba. Oko ovog elementa ugovorne strane moraju se sporazumeti, ili u protivnom ovaj ugovor ne može biti zaključen kao ugovor robnog prometa. U pogledu određivanja robe kao predmeta ugovora, potrebno je da se ugovorne strane dogovore o njenoj vrsti, a da količinu učine odredivom.
1. Ugovaranje količine robe
Količina robe u kupoprodajnom ugovoru može se odrediti na tri načina: jedinicama mere, komadima i jedinicama standardnog pakovanja.
Metarski sistem ima četiri osnovne mere: za težinu – kilogram, za dužinu – metar, za površinu -kvadratni metar i za zapreminu – kubni metar.
Zakonom o merilima i mernim jedinicama od 01.01.1981. godine kod nas je stupila na snagu potpuna upotreba Međunarodnog sistema mernih jedinica.
Indirektno iskazivanje količine robe jedinicama mere moguće je i prema nazivima saobraćajnih sredstava, na primer: „jedan vagon kukuruza”, što zapravo znači 10 000 kg kukuruza.
Određivanje količine robe u komadima primenjuje se obično kod robe kod koje se i cena određuje po komadima. Kod neke robe, količina se ugovara u komadima a cena se obračunava na osnovu mase robe.
Kod robe standardnog pakovanja količina se izražava brojem koleta ambalaže, na primer: vreća cementa, boca voćnih sokova i sl.
Pri određivanju količine robe koja se isporučuje u ambalaži, a prodaje na osnovu mase, treba razlikovati oznake: bruto, neto i tara masa.
Kod individualno određenih stvari potrebno je u ugovoru navesti detaljan opis stvari, kako bi se nedvosmisleno moglo potvrditi da se upravo o toj stvari radi. Kod generički određenih stvari, količina robe se može odrediti izrazima „oko”, „otprilike”, „manje-više”, „cirka” itd. U ovakvim slučajevima važno je navesti dozvoljenu granicu odstupanja.