Kvantitativni modeli u funkciji odlučivanja

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

                           STRUKOVNIH STUDIJA

                          ČAČAK

SEMINARSKI RAD

PREDMET:  OSNOVE  MENADžMENTA

PRINCIPI MENADžMENTA

 MENTOR:                                                             STUDENT:

Prof. Dragan dr Milačić   

   Ilić Maja

                                                                                Br. Indeksa 113-166/13

Čačak, decembar, 2013.

2

SADR

ŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………….3

1. POJAM I RAZVOJ MENADžMENTA…………………………………….6

2. PRINCIPI MENADžMENTA……………………………………………….9

3. NOVI  PRINCIPI  MENADžMENTA………………..……………………14

ZAKLJUĆAK…………………………………………………………………......18

LITERATURA……………………………………………………………………20

4

oblika dru

š

tvenog sistema tra

ž

ila je nove forme menad

ž

menta. Npr. razvijala se manufakturna 

podela rada, a u njoj dolazi do izra

ž

aja bezuslovni autoritet vlasnika. Nastaju fabrike sa velikim 

brojem radnika, gde dolazi do izra

ž

aja uloga menad

ž

era i organizatora. U organizaciji fabrike 

stvorena je velika razlika izme

đ

u radnika i menad

ž

era. Fabri

č

kom konceptu rada bilo je potrebno 

vi

š

e planiranja i kontrole, nego u zanatskom na

č

inu rada.

U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menad

ž

erskoj funkciji i 

menad

ž

eru. Tako je fabri

č

ki na

č

in rada je ostao do danas dominantan oblik menad

ž

erskog posla. 

Razvoj teorije menad

ž

menta nema svoj kontinuitet, mada je mnogo autora o tome pisalo. Npr. 

prvi zapa

ž

eniji zapis o vladanju ljudima i osobinama vo

đ

a nalazi se kod Makijavelija (po

č

etkom 

16-og veka). Kao zna

č

ajniji autor za izu

č

avanje principa menad

ž

menta spominje se Adam Smit. 

Ovaj autor je me

đ

u prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju 

vi

š

e znanja o poslu koji obavljaju. Na ovim idejama razvila se „kriva u

č

nja“ koja ka

ž

e da 

izme

đ

u nivoa znanja radnika i prose

č

nih tro

š

kova postoji obrnuta srazmera. Iako se neki principi 

menad

ž

menta mogu na

ć

i kod autora od pre vi

š

e vekova, ipak za

č

eci nau

č

nog menad

ž

menta 

javili su se tek po

č

etkom ovog veka. 

O   nau

č

nom   menad

ž

mentu   (Scientific   managment)   prvi   je   vi

š

e   govorio   u 

svojim   delima   F.Tejlor,   daju

ć

i   mnoge   orginalne   ideje   u   ovoj   oblasti.   On   je   isticao   zna

č

aj 

nau

č

nog menad

ž

menta u industrijskoj organizaciji, a svoju pa

ž

nju nau

č

nog rada usmerio je na 

efikasnost radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu. Govore

ć

i o zna

č

aju Tejlora u oblasti 

nau

č

ne organizacije i menad

ž

menta P. Druker (Peter Drucker) ka

ž

e „Nagla

š

avanje 

č

injenica da 

je rad utoliko lak

š

i, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno vi

š

e isplaniran i prou

č

en, vi

š

e 

je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego 

š

toperica i studija pokreta i vremena“. Na tome 

po

č

iva cela zgrada modernog menad

ž

menta, koga su kasnije razvijali F. Gilbert, H. Grant, P. 

Drucker.

Na   razvoj   savremenog   menad

ž

menta   najvi

š

e   je   uticalo   izu

č

avanje 

menad

ž

menta   procesa   (koga   neki   zovu:   univerzalni   menad

ž

ment).   Nosilac   ovog   koncepta 

menad

ž

menta je H. Fajol, koji je pro

š

irio Tejlorov koncept izvan organizacije izvan proizvodnje. 

Fajol je svoj rad na razvoju menad

ž

menta usmerio na definisanje funkcija i op

š

tih principa 

organizacije, a pro

š

irio je istra

ž

ivanja i na funkciju rukovodenja. S obzirom na 

č

injenicu da je 

Fajol deo svojih istra

ž

ivanja usmerio na definisanje funkcija organizacije i menad

ž

menta mnogi 

5

ga zovu i osniva

č

em tzv. funkcionalnog menad

ž

menta. Njegova op

š

ta teorija menad

ž

menta se 

primenjivala u svim podru

č

ijima menad

ž

erskh aktivnosti. 

Veliki uticaj ma razvoj univerzalnog menad

ž

menta imali su, pored X Fajola, 

jo

š

 i M. P. Folet (Mary Parker Follett), D

ž

. Monej (James Mooney). Meri P Folet je sa Cester 

Bernardom   postavila   teorijisku   osnovu   koncepta   „menad

ž

ment   integracije   kadrova   i 

organizacije“.   Ona   je   prou

č

avala   oblike   re

š

avanja   sukoba   i   nesporazuma   u   organizaciji, 

smatraju

ć

i da se svaki sukob u organizaciji mo

ž

e re

š

iti na jedan od slede

ć

ih na

č

ina: 

1

-

Dobrovoljnim popu

š

tanjem

-

Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom

-

Kompromisnim re

š

enjem

-

Integracijom

Prva dva na

č

ina pretpostavljaju upotrebu „sile“ i  

č

esto su neprihvatljive u 

praksi. Tre

ć

i na

č

in, koji uklju

č

uje kompromis, samo odla

ž

e re

š

enje sukoba. Najefikasniji oblik 

re

š

avanja sukoba posti

ž

e se integracijom, 

š

to se svodi na 

č

injenicu da zaposleni i organizacija 

imaju   iste   interese.   Poseban   pravac   u   razvoju   teorije   menad

ž

menta   predstavlja   tzv.   pravac 

“menad

ž

ment nau

č

nog pona

š

anja“, (behavior).

Vode

ć

i   predstavnik   ovog   pravca   je   M.   Veber,   nema

č

ki   sociolog   i   tvorac 

birokratske   organizacije   zasnovane   na   hijerarhijskim   principima.   Po   Veberu   birokratska 

organizacija je tehni

č

ki najefikasniji oblik mogu

ć

e organizacije. Hijerarhija je bitan princip ove 

organizacije, koji npr. kod vlasti osigurava kontrolu akcije svakog pojedinca. Neki ovo shvatanje 

organizacije zovu modelom formalne organizacije.

1. POJAM I RAZVOJ MENAD

žMENTA

Ve

ć

 du

ž

e vremena u industrijskim razvijenim zemljama, pre svega u SAD i 

zemljama   Zapadne   Evrope,   postoji   dobro   obra

đ

ena   teorija,   poznata   pod   nazivom   nau

č

no 

1

Grupa autora, Majska konferencija o strategijskom menadžmentu, Bor: Tehnički fakultet u Boru, 2006., str. 297-

299.