Liderstvo

 
1. POJAM LIDERSTVA I LIDERA
1.1. Pojam liderstva

Liderstvo predstavlja novu pojavu u menadžmentu koja se intenzivno pručava, naročito u poslednje vreme, a značenje dolazi od engleske reči leadership što u prevodu znači, prvi , vodeći, najbolji
Liderstvo se može definisati kao proces tokom koga jedna osoba utiče na druge članove grupe, radi ostvarenja definisanih ciljeva.
Liderstvo podrazumeva proces, a nikako samo čin, u kojem je određena koja će uticati na ponašanje ljudi, usmeravati ih na ostvarivanje ciljeva organizacije. Postati lider nikako ne znači postati vrhunski profesionalac u određenoj oblasti, već se vrhunski lider ogleda kroz liderstvo u kominikaciji, obraćanju, ponašanju i sl.
Lider odnosno vođa mora biti samopuzdan,siguran, informisan, enuzijasta, optimista, a mora da ga odlikuju, hrabrost i odlučnost. Lider mora da vlada mnogim veštinama, veštinom komunikacije, veštinomverbalnog i neverbalnog izražavanja, sportskim duhom itd. liderstvo se bazira na razumevanju, predvuđanju i kontroli ponašanja saradnika.

1.2. Kako nastaje lider

U prvim teorijama o liderstvu i lideru zastupala se teza da se lider ne postaje već se on jednostavno rađa. Međutim ta teorija je kao teza napuštena jer nija imala dovoljno validnih faktora kojom bi ova teza bila potkrepljena. Iako se taj faktor nikako nesme zanemarivati.
Druga teorija pak polazi od stanovišta da se lider može postati, kroz proces obrazovanja, i kroz proces vežbanja. I u samoj praksi u bilo kojoj oblasti vežbanjem se može postići mnogo.
Osobine koje su direktnoj vezi sa liderom jesu :

– Energija, lideri iskazuju visok nivo uloženog napora, imaju izraženu želju za uspehom, vrlo su ambiciozni, poseduju ogromnu energiju, uvek pokazuju inicijativu.
– Želja da vodi, lideri imaju naglašenu želju da budu vođe i da utiču na druge, uvek pokazuju spremnost da preuzmu odgovornost,
– Poštenje i integritet, lideri izgrađuju odnose poverenja između sebe i svojih sledbenika, koristeći istinu i poštenje i pokazujući visoku koegzistenciju između reči i dela.
– Samopuzdanje, sledbenici veruju da lider nikada ne sumnja u sebe i svoje odluke,
– Inteligencija, lider mora biti dovoljno inteligentan, da može da prikuplja, slaže i tumači sve informacije do kojih dolazi, da bude sposoban da stvori viziju, da rešava probleme i da donosi pravilne odluke.
– Relevantno poslovno znanje, lider ako je efektivan, mora da ima visok nivo znanja o organizaciji, o delatnosti kojom se organizacija bavi, o tehnici koja se koristi itd. Veće znanje omogućava donošenje pravilnih i pravovvremenih odluka, ali i razumevanje posledica donetih odluka.
– Dodatne osobine, lideri treba da poseduju i dodatne osobine, da su energični i živahni, da su društveni, a nikako tihi i povučeni.

1.3 Razlika između liderstva i menadžmenta

Nedvosmisleno postoji razlika između menadžera i lidera, iako ona u praksi nije uvek vidljiva. Naravno uvek je moguće da od izvrsnog menadžera postane uspešan lider, ali se u praksi gotovo nikada ne dešava da se u jednoj ličnosti podjednako dobro sadrže obe funkcije u organizaciji.
Postoji više autora koji su se bavili ovim pitanjem, ali i više pristupa i tumačenja razlika između menadžera i lidera, a ključne tri razlike su sledeće :

1. Lider se bavi inovacijama a menadžer administracijom, što znači da vođa – lider dolazi sa novim idejama i podstiče organizaciju na inovativnost, da razmišlja o budućnosti. Lider mora stalno biti na oprezu, stalno smišlja nove strategije i taktike, bavi se novim trendovima i i straživanjima. S druge strane menadžer održava dostignuti nivo, odnosno kontroliše uspostvljenu organizaciju da nebi nastao nered u organizaciji,
2. Lider inspiriše, dok menadžer kontroliše, lider inspiriše ljude u grupi i zna kako da uspostavi tempo, jer vođstvo nije ono što vođa radi već ono što ostali rade, odnosno rad ljudi je odgovor na vođstvo. Menadžeri međutim kontrolišu rad ljudi nastojeći da im da pomognu da razviju sposobnosti i izvuku iz sebe nabolje talente, ada bi to postigli menadžeri moraju poznavati ljude sa kojima rade.
3. Lider uvek pita „šta“ i „zašto“ a menadžeri „kako“ i „kada“. Lider kada vidi da je neuspeh organizacije vidan mora pitati viši menadžment, zašto, šta sada, šta smo naučili iz ovoga, šta treba promeniti. Dok menadžer nije spreman na ta pitanja, jer on upravo ne razmišlja o neuspehu, već o načinu izvršavanja zadataka koji su mu naređeni i po tome vrlo nalikuju na vojnike.

Današnje kompleksno poslovno okruženje svakako zahteva da dobro vođenje bude osnova uspešnog biznisa. Čak i kada menadžment osigura organizaciji dobar poslovni početak to ne znači da će ta organizacija i nastaviti sa uapehom. Menaddžment koji je doveo do uspeha u prošlosti ne znači da će uspešno voditi organizaciju u budućnosti. Ne postoje nikakve garancije koje proizilaze iz dobrog poslovanja u prošlosti da će se takav proces nastaviti i u budućnosti, iz prostog razloga što je poslovna budućnost nepredviva, nesigurna i vrlo promenjiva.
Bitan faktor u ovoj nastaloj situaciji jeste spremnost organizacija i kompanija da se menjaju odnosno prilagođavaju, i jedino na takav način mogu odgovoriti savremenim izazovima u okruženju.