Ljudi u organizaciji

Uvod

Menadžment kao jedan kompleksan proces ima svoje osnovne komponente: planiranje, organizaciju, odabir kadrova, vođstvo i kontrolu. Zadatak uspešnog menadžera je da obezbedi uskladjenost svih ovih komponenti.
Uspešnost ostalih komponenti zavisi od planiranja. Planiranje, pored vremenske determinante (kratkoročno, dugoročno, srednjeročno), po izvesnim literaturnim podacima u sebi sadrži korporativne planove (koji obuhvataju razvoj preduzeća na duži period), strateške (koji su srednjoročni i odnose se na uvođenje promena), rukovodeće (koji u sebi pretpostavljaju korake za ostvarenje strateških ciljeva), operativne (koji u sebi sadrše ubičajene aktivnosti ustanove) i finansijske (koji u sebi određuju opremu i sredstva za postizanje ciljeva). Donošenje odluka je uobičajeni rezultat samog planiranja i u sebi sadrži selekciju najbolje alternative koja vodi ostvarenju zadataka. Organizacija kao komponenta rukovođenja obezbeđuje odgovarajuću podelu rada kao i raspodelu opreme. Organizacijom se u ustanovama uspostavlja “efikasan sistem rada” posmatran kroz prizmu ekonomskih rezultata poslova a koordinacija se odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti unutar preduzeća odvijaju kroz jednostavne korake. Kadrovi i kadrovska politika čine treću komponentu i ona se odnosi isključivo na ljudske resurse. Ovo se prvenstveno odnosi na identifikovanje neposrednih potreba ustanove, pronalaženja i izbora kandidata, njihove obuke, unapređivanja, premeštanja itd. Vođstvo tj. liderstvo u sebi podrazumeva proces uticaja na zaposlene, tako da se oni maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljeve.
Za dobro vođstvo bitno je poznavanje i korišćenje motivacionih modela jer to povećava zainteresovanost zaposlenih, smanjenje intervenciju rukovodioca, broj potrebnih rukovodećih kadrova, što posledično vodi smanjenju troškova. Pri ovome je važna i struktura nagradjivanja koja u sebi ne obuhvata samo materijalnu naknadu već i status i priznanje.
Uspešno komuniciranje je preduslov dobrog liderstva. Na bazi komunikacije se razvijaju ljudski odnosi. Često se zbog nedostatka sposobnosti komunikacije sa različitim društvenim strukturama pojavljuju velike teškoće u ostvarivanju lidertstva. Kontrola je bitan podsistem svih komponenti rukovođenja. Ona mora da bude razumna, ekonomična i da vodi ka korektivnoj akciji. Zadovoljavajući standardi koji se koriste u procesu kontrole moraju biti relevantni, merljivi i realistični. U literaturi se navode najraznovrsnije metode kontrole: vizuelna, automatska, kontrola izuzetaka, kontrola pomoću motivacije, budžetska kontrola, dnevne karte, Gantove mape, mrežna analiza, upotreba računara. Neki savremeni autori posebno ističu kontrole u vreme velikih ekonomskih kriza. Kontrola je nemoguća bez planiranja, a planiranje besmisleno bez odredjenog stepena kontrole. Planiranje i kontrola postaju veoma povezani pa ih teoretičari menadžmenta smatraju za jednu kombinovanu aktivnost. Budući da kontrolni sistem obezbeđuje signal za korekciju promašaja, dobra kontrola bi sprečila propadanje” mnogih dugoročnih strateških planova, što je tipičan problem manje razvijenih zemalja.
Čovek u organizaciji

U razumevanju organizacionog ponašanja treba početi od početka – od ličnosti članova oрganizacije. Ljudi u organizacijama se ponašaju veoma različito a jedan deo tih razlika je prouzrokovan i razlikama u njihovim ličnostima. Stoga je vrlo važno poznavati ličnost ljudi koji čine organizaciju. Ponašanje organizacije i njen profil, to se slobodno može zaključiti, predstavlja rezultantu ličnosti i ponašanja njenih članova. U ovom radu ćemo se upoznati sa definicijom ličnosti i osnovnim dimenzijama ličnosti. Pored osnovnih dimenzija koje su obrađene u psihološkim istraživanjima, prezentiraćemo i dimenzije i karakteristike ličnosti koje su od posebnog interesa za upravljanje organizacionim ponašanjem: lokus kontrole, makijavelizam, samopoštovanje, autoritarizam i sl. Biće ukazano i na potrebu usklađivanja ličnosti i vrste posla koju osoba obavlja u organizaciji. U poslednjem delu rada upoznaćemo se sa biografskim karakteristikama ličnosti i načinom kako one utiču na ponašanje pojedinca u organizaciji. Biće ukratko prezentiran uticaj starosti, radnog staža, pola, bračnog stanja na ponašanje ljudi u organizacijama. Na kraju, definisaćemo sposobnosti i utvrditi kako one utiču na performanse pojedinca u organizaciji.
Ličnost
Definisanje i osnovne dimenzije ličnosti

Jedan od primarnih faktora individualnog ponašanja u organizacijama je ličnost. Ljudi se različito ponašaju na poslu jednostavno zato što su različite ličnosti. Neko brzo padne u vatru i iznervira se zbog sitnice dok je drugi staložen, miran ili pasivan. Neko brzo donosi odluke, sklon je da mnogo rizikuje, aktivan je i preduzetan dok je neko drugi neodlučan, pasivan, spor, bojažljiv i ima averziju prema riziku. Neko lako i brzo stupa u komunikaciju sa drugim ljudima, otvoren je i ume da proceni druge ljude dok je neko drugi zatvoren, ćutljiv, teško komunicira sa drugim ljudima. Sve te razlike između pojedinaca u organizaciji mogu biti veoma značajne za njihovu produktivnost na poslu. Sigurno je da zatvorenog, slabo komunikativnog pojedinca menadžment ne treba da postavi za PR menadžera, prodavca na terenu ili na bilo koju poziciju na kojoj je neophodno često komunicirati sa ljudima. Isto tako je sigumo da bi za radno mesto računovođe bilo najbolje postaviti osobu koja je staložena, mirna, temeljita i ima odlične sposobnosti rada sa brojevima. Dakle, ne samo da je važno da razumemo da se ponašanje ljudi u organizacijama razlikuje zato što su oni različite ličnosti već i da tu činjenicu uvažimo tako što ćemo koliko je god to moguće, uskladiti ličnost osobe sa poslom koji ta osoba obavlja.
Ličnost se najčešće definiše kao jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja proizilazi iz načina na koji se pojedinac ponaša i stupa u interakcije sa drugima. Sve definicije ličnosti uvažavaju činjenicu da se radi o jedinstvenom profilu ili kombinaciji osobina koji izdvajaju ličnost od ostalih u njenom okruženju. Takođe, u svim definicijama ličnosti se ukazuje na činjenicu da se ličnost osobe i formira i iskazuje kroz interakciju sa drugim ljudima. Interakcije u koje osoba stupa tokom svoga života oblikuju njenu ličnost ali isto tako, mi tek na osnovu tih interakcija može videti kakva je neko zaista ličnost.
Oduvek se postavljalo pitanje: šta je to što oblikuje ličnost? Veoma stara diskusija se uglavnom vodi oko pitanja: da li na ličnost neke osobe više utiče njeno nasleđe ili njeno okruženje? Dakle, jasno je da se kao dva osnovna faktora ličnosti uzimaju nasleđe i okolina u kojoj ličnost sazreva i radi. Tome neki autori dodaju i situaciju kao korektivni faktor.