Lokalna samouprava Bosne

UVOD

Bosna i Hercegovina (skraćeno BiH) je država u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Zauzima površinu od 51. 209, 2 km²1. Na severu, zapadu i jugu se graniči sa Hrvatskom, na jugoistoku sa Crnom Gorom, i Srbijom na istoku, dok kod Neumas dužinom obale od 21, 2 km 2 izlazi na Jadransko more. Glavni grad Bosne i Hercegovine je Sarajevo. Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Distrikt Brčko ima poseban status. U BiH žive tri naroda: Bošnjaci, Srbi i Hrvati, koji su konstitutivni na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Uz konstitutivne narode Bosna i Hercegovina je zemlja i brojnih nacionalnih manjina poput Roma, Jevreja i drugih manje brojnih zajednica. Prema procjeni Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine od 30. Juna 2010. Godine broj stanovnika je 3. 843. 126.

Bosna i Hercegovina ima nekoliko nivoa političkih struktura nakon državnog nivoa. Najvažnija od ovih podela je organizacija države po entitetima (Republika Srpska (RS) i Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) ). Federacija Bosne i Hercegovine raspolaže sa 51% površine Bosne i Hercegovine, a Republika Srpska sa 49%. Entiteti su priznati Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. Godine, kao rezultat kompromisa predstavnika tri konstitutivna naroda uz posredovanje velikih sila. Ratna razaranja (1992—1995) su dovela do velikih promena u etničkoj slici zemlje. Ovo je  većinom bilo zbog nasilnog etničkog čišćenja lokalnog stanovništva (u RS muslimanskog i hrvatskog, a u FBiH sva tri naroda).

Od 1996. Godine ovlašćenja vlada oba entiteta se u odnosu na državni nivo značajno smanjuju. Treći nivo političke podele, nakon entiteta u Federaciji BiH su kantoni. Federacija Bosne i Hercegovine se sastoji od deset kantona. Svi oni imaju svoju kantonalnu skupštinu i vladu, koja se nalazi pod zakonom Federacije. Hercegovačko – neretvanski i Srednjobosanski kantoni su etnički mješoviti i imaju specijalne sisteme, kako bi se očuvala prava svih naroda.

Zadnji nivo političke podele Bosne i Hercegovine su opštine. Zemlja se sastoji od 141 opštine, od kojih su 79 u Federaciji Bosne i Hercegovine, a 62 u Republici Srpskoj, dok je grad Brčko zasebna administrativna jedinica — distrikt. I opštine takođe imaju svoju skupštinu (u FBiH veće) , upravu i službe, i uglavnom su obrazovane oko najznačajnijeg grada ili mesta u  području. Svaki kanton se sastoji od nekoliko opština.

Osim entiteta, kantona, i opština, Bosna i Hercegovina takođe ima i četiri službena grada. To su: Sarajevo, Banja Luka, Mostar i Istočno Sarajevo. Gradove Banja Luku i Mostar čini teritorija nekadašnjih istoimenih opština, dok se Grad Sarajevo i Sarajevo Republike Srpske (Istočno Sarajevo) sastoje od nekoliko opština. Gradovi takođe imaju svoju gradsku skupštinu (veće) i gradsku upravu, čija moć je između opština i vlade kantona (ili vlade entiteta u Republici Srpskoj).

 
ISTORIJSKI RAZVOJ LOKALNE SAMOUPRAVE

Bivša jugoslovenska republika Bosna i Hercegovina raspala se tokom četiri godine rata koji je kulminirao Dejtonskim sporazumom iz oktobra 1995. Dejtonski sporazum uspostavio je primirje, kao i demarkacione linije, te obezbedio uslove za Ustav i niz zakona. Nijedna opština, selo, grad ili naselje u Bosni krajem 1990. Godine nije imalo stvarno stalno stanovništvo, pošto se sve izbeglice iz rata nisu vratile, etnički sastav većine područja dramatično se promenio tokom rata. Gotovo ništa nije ostalo od administrativne strukture ove bivše republike što se tiče osoblja ili objekata. Bivši zaposleni u opštinama bili su deportovani, a opštinske zgrade, škole i slično nisu bili pošteđeni u borbama.

POLITIČKI SISTEM BIH
Bosna i Hercegovina je po svom državnom uređenju jedinstvena u svetu. Njeno uređenje je republičkog karatera, iako BiH ne funkcioniše niti se definiše kao republika zbog složenosti jedinica na koje se deli (entiteti i kantoni).). Nezavisnost je stekla 5. Aprila 1992, nakon što se referendumom o nezavisnosti odvojila od SFRJ iz koje su prethodno istupile Slovenija, Hrvatska i Makedonija. Vlada se po trenutnom ustavu počela sastavljati od 14. Decembra 1995. Godine nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuna, koji je zaustavio rat. Ustav je najviši pravno – politički dokument ovedržave.

Evropski parlament bira visokog predstavnika. Predsedništvo Bosne i Hercegovine sastoji se od tri člana, iz svakog konstituivnog naroda po jedan, koji se menjaju na mestu predsednika predsedništva svakih 8 meseci. Njih bira narod: Federacija bira predstavnika Bošnjaka i predstavnika Hrvata, a Republika Srpska bira predstavnika Srbina. Član predsedništva sa najviše glasova obično postaje prvi predsednik. Mandat traje 4 godine. Predsedavajućeg Veća ministara imenuje predsedništvo, a odobrava Parlamentarna skupština. Predsedavajući zatim imenuje ministre. Parlamentarna skupština je zakonodavno telo Bosne i Hercegovine. Ona se sastoji od dva doma: Dom naroda i Predstavnički dom.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je najviša i konačna institucija u pravnim pitanjima i broji devet članova: četiri se biraju iz Predstavničkog doma Federacije, dva se biraju iz Narodne skupštine Republike Srpske, a tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava nakon konsultacija sa Predsedništvom zemlje. Državni sud Bosne i Hercegovine ima 9 članova, a sastoji se od administrativnog dela, kriminalističkog dela i suda za obraćanje javnosti.

SISTEM LOKALNE SAMOUPRAVE
Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu Bosne i Hercegovine, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi primenjivaće se u Bosni i Hercegovini, što predstavlja faktor podrške i pritiska da se lokalna samouprava razvija u skladu sa međunarodnim standardima. Bosna i Hercegovina je pristupila Savetu Evrope 24. 04. 2002 godine i njena posebna obaveza nastala je ratifikovanjem Evropske povelje o lokalnoj samoupravi 12. Jula 2002.