Marketing strategija odevne industrije u Srbiji

1.UVOD

Tesktilna industrija Srbije je jedna od najznacajnijih grana preradjivacke industrije Republike Srbije,ne samo da je radom intenzivna vec i tehnicki i tehnoloski vrlo zahtevna.Stupanjem na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma sa evropskom zajednicom i klauzule koja dozvoljava dijagonalnu kumulaciju porekla robe,umrezeni su preduzetnici Srbije,EU,Turske,zemalja u okreuzenju i omogucen im je zajednicki,slobodan pristup trzistu od blizu 800 miliona potrosaca.Ekonomska I finansijska kriza,zatim dogadjaji u zemljama Severne afrike sa kojima je EU imala uspostavljenju zonu slobodne trgovine jos od 2005.odnosno 2006.godine ,naterala je kupce EU da svoje proizvodne naloge u Kini ,Indiji,Pakistanu,zemljama kao sto je Egipat,Tusrka,Maroko,smanje i da proizvodnju artikala ovog sektora preusmere na podrucije zemalja Zapadnog balkana .

Danas monda industrija Srbije je suocena sa mnogobrojnim problemima kao sto su:strani konkurenti koji su uspeli da se pozicioniraju na nasem trzistu i privuku potrosace:nedostatak uspesnih brenova koji su oznaka visokog kvaliteta i sofisticiranosti:Brenda koji poseduju pozitivni “Made in Serbia”efekat i koji u potrosacima bude spremnost da plate visu cenu .

2. Povećanje izvoza tekstilne i kožarske
industrije uprkos teškoćama
Imajući u vidu sve potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini, Srbija postaje vrlo atraktivna destinacija za kupce iz Evropske unije, kao i za zemlje u našem najbližem okruženju. Tekstilci traže bolji ambijent za poslovanje, manje dažbine i olakšice za zapošljavanje radnika
Tekstilna industrija Srbije, koja je nekada bila vodeća privredna grana, posluje s puno problema. Zatvorene su fabrike, radnici su ostali bez posla, roba iz uvoza guši domaće tekstilce. Oni koji su opstali, uglavnom se bave lon-poslovima da bi preživeli. Ova industrija je bila i ostala jedna od značajnijihgrana prerađivačke industrije. Po broju registrovanih preduzeća, u industriji Srbije ovaj sektor je učestvovao sa 9,85 odsto od sveukupno registrovanih firmi, a po broju zaposlenih sa 11,68 odsto.
Tekstilci traže da se ukinu carine na repromaterijale za kožarsku i tekstilnu industriju, zatim da se smanje fiskalne dažbine i da im se obezbeđuju izvozne garancije. Što se tiče problema, oni ukazuju i na neizmirena dugovanja između dobavljača sirovina i proizvođača gotove robe, zatim na nezavršenu ili lošu privatizaciju nekih firmi. U izvozu Srbije ovaj sektor učestvuje sa 8,28 odsto, a u uvozu sa 7,95 odsto. U njemu je sad zaposleno ukupno 25.484 radnika.

Kraj 80-ih i početak 90-ih bile su zlatne godine za tekstilnu industriju Srbije. Godine 1991. ukupan broj zaposlenih u ovoj grani bio je 118.647 ili 16,1 odsto, a vrednost izvoza tekstilnih proizvoda bila je 890,5 miliona dolara ili 19 odsto ukupnog izvoza. Mirko Todorović, vlasnik „Todora” priča da je u vreme stare Jugoslavije stopa poreza i doprinosa na lične dohotke u ovoj industriji bila od 28 do 30 odsto. „Tada smo imali takozvane robne kredite, gde dobijete povoljan kredit za uvoz repromaterijala, a pravdate ga u izvozu carinskom deklaracijom, odnosno konvertibilnim prilivom. U to vreme, tekstilna industrija, kao retko koja, radila je na 100 odsto tržišnim osnovama, jer smo imali fantastičan izvoz. Mi smo tada izvozili tuce košulja za 32 dolara, što je oko 2,5 dolara po komadu. Danas taj sistem na neki način simuliraju Kinezi”, navodi Todorović.