ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Београд
школска 2021/2022. год.
МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД
Тематски задатак: АСИНХРОНИ ПРЕТВАРАЧ ФАЗА
Ментор: Кандидат:
Ален Вујановић, дипл.инж.ел. Цекић Лука 4
3
2
Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
БЕОГРАД
ШКОЛСКА ГОДИНА
2021/2022.
ИСПИТНИ РОК
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ТВ
СТАТУС
УЧЕНИКА
РЕДОВАН-
4
3
ИСПИТНИ ОДБОР ЗА МАТУРСКЕ ИСПИТЕ
ОДЕЉЕЊЕ
ДЕЛОВОДНИ БРОЈ
ПРОТОКОЛА
94/20
ВАНРЕДАН-
УПИСНИ БРОЈ
КАНДИДАТ
Цекић Лука
ЗАДАТАК МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ РАДА
РЕДНИ БРОЈ ЗАДАТКА
7.
ДАТУМ ИЗДАВАЊА
15.04.2022.
СТРУЧНА ОБЛАСТ
Изборна технологија рада
НАЗИВ ЗАДАТКА
Асинхрони претварач фаза
П О С Т А В К А З А Д А Т К А
Приликом пријема локомотиве 461-023, машиновођа није могао да покрене помоћни
погон локомотиве, па је исту одбио. У образложењу свог поступка навео је
неисправност асинхроног претварача фаза.
За решење задатка је потребно:
−
описати помоћни погон код локомотива серије 461 са уграђеним асинхроним
претварачем фаза,
−
објаснити начин функционисања асинхроног претварача фаза,
−
приказати и објаснити шеме помоћног погона локомотиве 461 са асинхроним
претварачем фаза,
−
навести заштите асинхроног претварача фаза на локомотиви серије 461.
У С Л О В И И З Р А Д Е З А Д А Т К А
1. Рад урадити на рачунару (фонт ћирилични, величина 12 pt, нормални проред; маргине: лева 2,5 cm,
остале 2 cm; штампати на листовима А4 формата; обим рада 16-24 странице).
2. Шеме и цртеже израдити прегледно и јасно на одговарајућем папиру, по правилима техничког цртања
или на рачунару.
3. Рад треба да садржи: насловну страну, поставку задатка, садржај, увод, решење задатка, закључак и
списак коришћене литературе.
4. Током решавања задатка обавезно је консултовање са наставником – ментором.
Решење задатка матурског практичног рада предати у три примерка на протокол школе
до _________.__________. 2022. године.
ЗАДАТАК ЗАДАО НАСТАВНИК - МЕНТОР
ПРЕДСЕДНИК ИСПИТНОГ ОДБОРА - ДИРЕКТОР
Ален Вујановић, дипл.инж.ел.
Златко Радосављевић, дипл.инж.ел.
4
1. УВОД
Електричне локомотиве серије ЈЖ 461 Со-Со део су велике серије шестоосовинских
диодних локомотива произведених у фабрици локомотива „Electroputere“ из Крајове у
Румунији. Локомотиве овог типа развијене су у шведској фирми АСЕА од које је
румунска фабрика преузела производњу за румунске железнице ЦФР. За потребе ЖТП
„Београд“, ЖТП „Подгорица“ и ЖТП „Скопље“ произведене су 103 локомотиве, у две
подсерије: 45 локомотива подсерије 461-000 и 58 локомотива подсерије 461-100.
Локомотиве подсерије 461-000 произведене су у периоду од 1972. до 1976. године, а
локомотиве подсерије 461-100 у периоду од 1977. до 1980. године.
Слика 1: Електрична локомотива серије 461
Током експлоатације локомотива, основна конструкција је претрпела волики број
модификација ради повишења нивоа поузданости и замене застарелих делова новим
типовима. Модификације су извођене код различитих ремонтних фирми и у железничким
радионицама за одржавање локомотива. Модификације су најпре извођене неплански и
принудно, најчешће због недостатака оригиналних резервних делова. Касније се
приступило обједињавању успелих техничких решења модификација, па су оне извођене
плански, по јединственој документацији и на већем броју локомотива. Локомотиве
основне конструкције, подсерија 461-000 и 461-100, имају следеће инветарске бројеве:
461-000: ЖТП „Београд
“: 001, 002, 003, 004, 005, 006, 007, 008, 009, 010, 011, 012, 013,
014, 015, 016, 017, 018, 019, 020, 021, 022, 023, 024, 025, 028, 034.
ЖТП „Подгорица
“ 026, 027, 029, 030, 031, 032, 033, 035, 036, 037, 038,039, 040, 041, 042,
043, 044, 045.
461-100: ЖТП „Београд
“: 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113,
114, 115, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138,
139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157,
158.
ЖТП „Скопље“:
116, 117, 118, 119, 120, 121.
5
Основне конструктивне разлике су следеће: Локомотиве подсерије 461-000 испоручене су
с два главна компресора, а локомотиве подсерије 461-100 испоручене су с једним главним
копресором. Постоје и разлике у типовима уграђених апарата и уређаја, разлике у
електричними шемама и разлике у шемама пнеуматског система.
Електричне локомотиве серије ЈЖ 461 су једнофазне диодне локомотиве. Пренос
електричне снаге је наизменично-једносмерног типа: из контактне мреже под једнофазним
напоном 25 kV, 50 Hz електрична енергија се преко пантографа доводи на локомотиву и
уводи у главни трансформатор.
Главни трансформатор снижава примарни напон на секундарне напоне за различите
намене на локомотиви: вучни електромоторни погон, помоћни погон, помоћне уређаје и
електрично грејање воза.
Вучни електромоторни погон остварује се вучним моторима. Они добијају електричну
енергију из главног локомотивског трансформатора преко диодних исправљача са
силицијумским диодама. Вучни мотори су електричне машине једносмерне струје с
редном побудом конструктивно прилагођене за напајање валовитом струјом. За њихов рад
са оваквом врстом струје неопходна је пригушница. Промена напона напајања вучних
мотора истварује се степенастим прекидачем који се налази на примарној страни главног
трансформатора.
Сви локомотивски осовински склопови су погонски. Механичка снага се с ротора вучног
мотора на осовински склоп локомотиве преноси преко торзионог вратила и једностепеног
осовинског преносника. Обртна постоља су троосовинска. На обртним постољима
овешени су вучни мотори и механички део ваздушне кочнице.
Локомотивски сандук је вагонског типа са чеоним управљачницама. Између
управљачница се налази машински простор. Локомотивски сандук има троделни кров. На
локомотивском сандуку се налази вучна и одбојна опрема.
Помоћни погон сачињавају претварач једнофазног напона у трофазни и помоћне машине
са својим погонским трофазним асинхроним моторима. За напајање помоћног погона у
главном трансформатору постоји посебан секундарни намотај. Исти секундарни намотај
служи и за напајање електричног грејања воза и помоћних уређаја локомотиве.
Локомотива има директну (локомотивску) пнеуматску кочницу, идниректну (продужну)
пнеуматску кочницу, пнеуматску кочницу за случај опасности, принудне пнеуматске
кочнице, ручну кочницу и електричну отпорничку кочницу.
На локомотиви постоје различите врсте заштита. Основну заштиту локомотиве сачињавају
противклизна заштита и систем заштитних апарата с главним прекидачем као извршним
органом. Задатак главног прекидача је да прекине главно струјно коло локомотиве за
најкраће могуће време у случају настанка таквих сметњи и кварова који могу да изазову
оштећење локомотиве. Задатак противклизне заштите да за што краће време сузбије
појаву клизања и успостави адхезију између точкова и шина.
7
2.1. АСИНХРОНИ ПРЕТВАРАЧ ФАЗА (АПФ)
Као друго решење за стварање трофазног напона на локомотивама серије 461, користи се
асинхрони претварач фаза.
Слика 2: Шема везивања асинхроног претварача фаза
Асинхрони претварач фаза (АПФ) ствара трофазни систем из једнофазног. Са извода „е“ и
„d5“ секундара за помоћни погон и грејање воза главног трансформатора Т1.12 узима се
једнофазни напон којим се напаја асинхрони претварач фаза, а ти изводи представљају и
две фазе трофазног система. Трећа фаза трофазног система (генераторска фаза) се добија
из асинхроног претварача фаза. Асинхрони претварач фаза је специјална врста трофазне
асинхроне машине са краткоспојеним ротором и помереним звездиштем. На статору
постоје три намотаја: два намотаја моторне фазе а и b и намотај генераторске фазе с. У
прикључној кутији су изведени крајеви: С1, С2, С3, С4 и М2. Бакарном плочицом су
повезани крајеви С4 и М2 и на тај начин су манотаји везани у звезду.
Слика 3: Асинхрони претварач фаза
Ротор је начињен с дубоким жлебовима, ради смањења јачине струје при пуштању
асинхроног претварача фаза у рад. Вратило ротора нема излаз, јер се на ову машину не
прикључује друга машина. Асинхрони претварач фаза хлади се с два сопствена, аксијална
