Osnovi programiranja cnc masine

1 UVOD 

Tema ovog završnog rada je tehnologija izrade osovine prema crtežu DMG – 01/2008. 

Projektirati  tehnologiju  izrade  i  detaljno  razraditi  tehnologiju  izrade  osovine  na  CNC 

tokarskom  stroju  CTX  310  eco,  potrebno  je  bilo  analizirati  tehnološke  zahtjeve  i  zna ajke 

postupka  obrade  prema  zadanom  crtežu.  Prilikom  odlu ivanja  o  postupku  obrade  nekog 

predmeta,  zna ajni  utjecaj  vrši  njegov  geometrijski  oblik.  Drugi  važan  faktor  je  materijal 

obratka,  ta  dva  faktora  u  ve ini  slu ajeva  odre uju  na in  obrade.    Utjecaj  alata  na  ukupno 

vrijeme  izrade,  a  s  tim  i  na  troškove  proizvodnje,  veoma  je  zna ajan  stoga,  pored  ispravno 

riješenog  tehnološkog  procesa  izrade  i  drugih  veli ina  treba  posebnu  pažnju  posvetiti 

pravilnom odabiru alata za obradu. Prilikom odabira alata treba težiti što boljoj u inkovitosti, 

a to se postiže pravilnim optimiranjem izbora alata,  emu treba uvijek težiti. Kvaliteta obrade 

je još jedan važan faktor na kojeg treba obratiti pozornost, te zahtjevima koji se postavljaju 

kod izrada osovina. 

Pred današnje tvrtke, specijalizirane za obradu metala odvajanjem  estica, postavljaju 

je visoki zahtjevi za samu obradu, a neki od njih su: optimalna kvaliteta obrade, niski troškovi 

proizvodnje,  poštivanje  rokova  isporuke,  racionalno  upravljanje  materijalnim  i 

informacijskim  tokovima  u  proizvodom  sustavu,  te  mogu nost  konkurencije  na  vrlo 

zahtjevnom tržištu. Sve to je nezamislivo bez novih pristupa u postupcima obrade odvajanjem 

estica kao što je CNC tehnologija. 

2 PREDMET ZAVRŠNOG RADA 

2.1 OPIS POLAZNOG MATERIJALA, KEMIJSKI SASTAV I TOLERANCIJE IZRADE 

Predmet  završnog  rada  je  izrada  osovine  na  CNC  stroju  CTX  310  eco  prema  crtežu 

DMG – 01/2008. Izrada osovine sadržava projektiranje tehnologije obrade, izbor stroja, alata i 

pribora, izrada NC programa, simulacija procesa obrade i izrada osovine na stroju. 

Materijal za izradu osovine je aluminijeva legura ozna ena europskom oznakom: EN 

AW 2030 (Al Cu4PbMg) [7] 

Mehani ka svojstva legure:   - vla na  vrsto a - 205 N/mm

2 

- gornja granica razvla enja - 350 N/mm

2

Sadržaj legirnih elemenata je: 

-

sadržaj C - max 0,19 % 

-

sadržaj Mg - 0,31-0,64 % 

-

sadržaj P – max 0,025 % 

-

sadržaj S -max 0,025 % 

-

sadržaj Si - 0,18 -0,37 % 

-

sadržaj Ni - 3,18 -3,87 % 

-

sadržaj Cu – 3,9 % 

-

sadržaj Pb – 1,2% 

-

sadržaj Mn – 0,6% 

Polazni materijal ima dimenzije 

50 

mm duljine 

80 

mm prikazan je na slici 2.1. 

Slika 2.1 Polazni materijal  

2.2 ANALIZA CRTEŽA IZRATKA 

Osnovna  namjena  crteža  je  opisati  geometriju  tj.  oblik  proizvoda.  Zato  je  prvo 

potrebno predo iti oblik predmeta s svim njegovim detaljima. Ovo je puno lakše u initi, ako 

je  proizvod  dizajniran  u  nekom  od  programa  za  3D-dizajniranje  (npr.  SOLID  WORKS). 

Nakon toga treba odabrati operacije obrade kojima  e se dobiti osnovna geometrija proizvoda. 

Slijedi  detaljno  analiziranje  podataka    na  crtežu,  zaglavlju, sastavnici  te  ostalim  tablicama  i 

napomenama. Drugi dokument koji tako er treba prou iti jer može sadržavati bitne podatke 

za izradu proizvoda je narudžba ili ugovor. Pri tome pažnju treba usmjeriti na: 

mjerne jedinice, 

na in kotiranja, 

tolerancije, 

dosjede, 

materijal pripremka, dimenzije i stanje isporuke, 

hrapavost površina, 

navoje, 

toplinsku obradu, i 

uklanjanje oštrih rubova. 

Nakon analize crteža pristupa se izradi tehnološke dokumentacije. 

Slika 3.1 Parametri obrade odvajanjem  estica [3] 

Dubina  rezanja  je  iznos  materijala  koji  skida  vrh  rezne  oštrice  alata  pri  svakom 

okretaju.  Dubina  rezanja  se  definira  u  mm.  Omjer  broja  okretaja  glavnog  vretena  i  dubine 

rezanja  utje e  na  hrapavost  obra ivane  površine.  Ako  je  broj  okretaja  premalen,  a  dubina 

rezanja  prevelika  površina  obra ivanog  predmeta  e  biti  hrapava.  Dubina  rezanja  ovisi  o 

sljede im parametrima: 

-

snaga glavnog vretena, 

-

krutost strojnih dijelova i namještenog alata, 

-

tvrdo a  ( vrsto a) obra ivanog materijala, i 

-

ostala  svojstva  obra ivanog  materijala,  odvojena  estica  mora  biti  malih 

dimenzija prilikom odvajanja da bi efektivno odvodila toplinu. 

3.1.1 Zna ajke postupka obrade odvajanjem  estica 

Danas  se  prilikom  obrade  odvajanjem  estica  želi  posti i  što  ve a  preciznost.  Bolja 

mehani ka svojstva uz što kra e utrošeno vrijeme za izradu. Me utim najve u ulogu u obradi 

odvajanjem  estica ima materijal. Da bi se ovaj proces odvijao u što kra em vremenuo obrada 

materijala  odvajanjem  estica  danas  ima  vrlo  veliko  zna enje.  Postupci  su  raznovrsni  iako 

nisu  uvijek  najekonomi niji.  Njima  se  mogu  posti i  najve e  to nosti  i  najbolja  kvaliteta 

površine obratka. 

Odabir  na ina  na  koji  emo  provesti  operaciju  obrade  odvajanjem  estica  ovisi  o 

materijalu  kojeg  obra ujemo,  složenosti  izratka,  zahtjevu  to nosti  izrade,  ekonomskom 

parametru i o raznolikosti i složenosti odre enih postupaka. Zna ajan udio prizvoda uklju uje 

površine dobivene postupcima obrade odvajanjem  estica. Uloga obrade odvajanjem  estica 

je mogu nost lake obrade jako tvrdih materijala preko 50 HRC, mogu nost obrade površine