Slepilo i nega slepih osoba

Губитак вида није проблем од виталног значаја, али морамо имати на уму да преко 90% спољних доживљаја човек прима преко чула вида. Због тога тако драгоцени вид морамо чувати. Сматра се да је 80% узрочника слепила и слабовидости могуће спречити превентивним мерама.

Слепа особа је особа која са бољим оком може да преброји прсте шаке на максималној раздаљини од 3м, тешка слабовидост је када је вид испод 10%, средње тешка испод 30% и лака испод 50%. Вид се дефинише као максимална коригована видна оштринаи то на бољем оку. Видни хендикеп је 4џ чешће присутан у земаљама са ниским исредњим степеном развијености у односу на високо развијене земље.
Свакако постоји регионална специфичност када се ради о слепилу и слабовидости у неразвијеним земљама су водећи узрочници некориговане рефракционе аномалије (кратковидост, далековидост и астигматизам) као и катаракта. Када се ради о земљама у развоју то су: дијабетесна ретинопатија иглауком, а код развијених земаља то је сенилна дегенерација макуле. Када су деца у питању код ниско развијених земаља основни узрочник слепила је конгенитална катаракта, а код земаља у развоју ретинопатија прематуритета.
Узрочнике слепила свакако можемо поделити на оне које се могу спречити и оне које не могу. Највише што можемо да урадимо, а заправо је и најједноставније је да дамо наочаре ради корекције вида на време у периоду детињства. Самим тим ћемо спречити настанак слабовидости, а тиме смањити процент видно хендикепираних људи у каснијем животу и раду. Да би се то постигло морају се промовисати правовремени систематски прегледи вида почевши од најранијег детињства (у 3. години) као и предшколском узрасту (у 6.тој години) и сваке године током школског периода.

Функције ока

,,Вид има неколико сложених функција које се могу дефинисати:
1. оштрина вида за процену квалитета вида
2. видно поље које говори о квантитету вида
3. способност фиксирања да се стално и директно посматра предмет
4. разликовање боја (црвена, зелена и плава су основне боје) (акомодациона закривљеност сочива која омогућава оку да се прилагоди затварању објеката
5. преламање преламања светлости
6. покретљивост и конвергенција ока да се креће у различитим правцима, док је фиксирано на објекту
7. осетљивост на контраст
8. прилагођавање на тама
9. аутоматска реакција зенице на количину светлости која улази
10. бинокуларни вид способност ока да процени удаљеност објекта. 
Стварање вида је једна од најважнијих функција ока јер је, као што је већ поменуто, већина примљених информација визуелна, сваки посматрани објекат пролази кроз око кроз све његове структуре: рожњачу, предњу очну комору, зеницу и очно сочиво.