Medjunarodna špedicija

1. Uvod

Špedicija je stručno organizovanje robe od strane špeditera, a za račun komentora uz određenu naknadu. Špediter po pravilu ne prevozi robu sam. On organizuje prevoz , angažuje prevoznike i sve druge neophodne organizacije radi realizovanja transporta robe. Špedicija kao delatnost nije postojala u starom i srednjem veku. U tom vremenu prevoz su obavljali vlasnici robe i trgovci i to na kraćin relacijama. Špedicija nastaje u kapitalizmu sa razvojem privrede i (privrede) i povećanog obima (robe) prometa robe. Početkom 20-veka počinju da se stvaraju prva nacionalna udruženja špeditera. U Beču 1926. godine organizovana je prva međunarodna organizacija špeditera koja se zvala FIATA.
Osnovne karakteristike savremene špedicije su:
• pretežno međunarodni karakter delatnosti,
• veliki obim i raznovrsnost špedicije.

2. Vrste špedicije

Obzirom na područje obavljanja poslova, špedicija može biti:
• unutrašnja – poslovi se obavljaju unutar granice jedne zemlje;
• spoljašnja (međunarodna) – poslovi se obavljaju u granicama dve ili više zemalja.
Prema odnosima špeditera i korisnika špedicija može biti:
• nepotpuna ili čista – je ona gde špediteri samo organizuju posao;
• potpuna ili fiksna – špediter obavlja i prevoz robe;
• paušalna ili pojedinačna – korisnik usluga može platiti za izvršenu uslugu u fiksnom ili paušalnom (i fiksna) iznosu i (I fiksna) Kod pojedinačne špediter organizuje prevoz robe, organizuje samo jednog vlasnika.
• zbirna – organizuje se prevoz robe različitih vlasnika jednim prevoznim sredstvom