FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR
SEMINARSKI RAD
MEĐUNARODNI LIZING
Predmet: Ekonomika spoljne trgovine
Profesor Student
Bojan Djordjević
Jelena Milovanović A/913/12
Zaječar, jun 2015.
2
S A D R Ž A J
UVOD
3
1.ISTORIJAT LIZINGA
4
2.POJAM LIZINGA
5
3.VRSTE LIZINGA
6
3.1.Operativni i finansijski lizing 6
3.2.Direktni i indirektni lizing 7
4.UGOVOR O LIZINGU
9
4.3.Pojam i značaj ugovora 9
4.2.Bitni elementi ugovora 9
4.3.Zaključenje ugovora o lizingu 10
4.4.Subjekti u lizing poslu 10
4.5.Vrste ugovora o međunarodnom lizingu 11
4.6.Ugovorne obaveze međunarodnog lizinga 12
5.PRAVA I OBAVEZE SUBJEKATA LIZINGA
13
5.1.Prava i obaveze davaoca lizinga 13
5.2.Prava i obaveze primaoca lizinga 13
5.3.Prava i obaveze isporučioca predmeta lizinga 14
6.PRESTANAK UGOVORA O LIZINGU
14
7.RAZVOJ TRŽIŠTA LIZINGA U SRBIJI
15
8. PREDNOSTI I NEDOSTACI LIZINGA
17
ZAKLJUČAK
19
LITERATURA
20
4
1. ISTORIJAT LIZINGA
Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi
praktične primene odigrali su se u davnoj prošlosti. Pronađeni su dokazi da su 2000 p.n.e.
vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za čamce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa
lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima. U svom savremenom obliku finansijski
lizing je potekao iz SAD.
Prvu kompaniju za lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je
osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu železničkog
transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog
lizinga pa je Šofeld odlučio da nastavi poslovanje i osnuje američku lizing kompaniju
United States Leasing Corp.
Razvoj finansijkog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina
prošlog veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj
Americi i zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da
obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam. U
isto vreme 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i
značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja
inflacije i cena roba.
Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prošlog veka usvojen u zemljama u razvoju
Azije, Južne Amerike i Afrike, a 80-te je obeležilo širenje navedenog koncepta na
svetskom tržištu. Danas lizing predstavlja efikasan instrument za pribavljanje i obnavljanje
stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzeća, tako i za finansiranje milionskih
dolarskih transakcija u domenu transporta ( na primer, lizing aviona).
1
1
Lukić R., (2005), Računovodstvo lizinga, Građevinska knjiga, Beograd, str.5.
5
2. POJAM LIZINGA
Sama reč lizing (leasing) potiče od engleskog glagola
to lease
što u prevodu na naš jezik
znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na
primer, u Nemačkoj pod nazivom "leasing gescähft", dok se u francuskom jeziku koristi
izraz "creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u užem smislu reči
je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa
nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće
strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po
svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja,
kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.
Lizing je transakcija na osnovu koje jedan privredni subject, umesto da kupi investicionu
opremu koja mu je potrebna, obraća se lizing preduzeću koje mu tu opremu daje u zakup
na određeni rok. Odnosno, to je ugovor po kojem vlasnik nekog sredstva dodjeljuje drugoj
strani isključivo pravo korištenja imovinskog objekta ili sredstva, obično u toku
ugovorenog razdoblja, u zamenu za plaćanje najamnine.
2
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata,
baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga
(najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na
način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po
isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po
ugovorenoj ceni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i
odmah plati, na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati
specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu
opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može
kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo
vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. Najbitniji elementi ugovora o
lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i
obaveze učesnika u lizing transakciji.
Međunarodni lizing je lizing između privrednih subjekata iz zemlje i inostranstva, najčešće
se pojavljuje kod uvoza opreme i drugih trajnih dobara velike vrednosti. Međunarodni
lizing je posebno izražen kod unosa kompletnih industrijskih linija – postrojenja
neophodnih domaćoj industriji da bi bila konkurentna na svetskom tržištu.
2
Alijagić M., (2007),
Osnove finansijskog menadžmenta
, Univerzitet za poslovne studije,Fakultet za
poslovne studije, Banja Luka, str.135.
