1
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK - BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Međunarodna ekonomija
Međunarodna robna razmena
Mentor: Student:
Prof. dr Petković Todor Krstic Aleksandar 114/152
Beograd, Mart 2016.
4
1. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA
Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i
ustanova, i međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim napretkom kroz razvoj
tehnologije u oblesti informatike i komunikacija, sprovodi se ekonomska globalizacija kao
jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala.
Ako ekonomsku globalizaciju posmatramo u najužem smislu tj. kao “rastuću
privrednu međuzavisnost država širom sveta”, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da
privredne veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa
velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, odnosno da postanu
globalne i da su tek tada sastavni deo procesa ekonomske globalizacije.
Ekonomska globalizacija prirodan je i nužan proces i proizvod je delovanja tržišnih
zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih ustanova i
organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom procesu posebnu
potsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija.
1
1.1. Međunarodni odnosi
Teorija međunarodnih odnosa veoma je važan pristup fenomenu globalizacije.
Istraživanja teoretičara međunarodnih odnosa zasnivaju se na analizi nastanka i razvoja
nacionalnih država, kao i njihovog širenja po evropskom kontinentu. Za predstavnike ove
škole mišljenja, nacionalna država ključni je subjekat svih odnosa u međunarodnoj
zajednici, kako političkih tako i ekonomskih. Ovi odnosi zasnivaju se na interakciji više
država koje stupaju i u interakciju sa međuvladinim, odnosno međunarodnim
organizacijama.
Osnovna teorijska postavka je da proces globalizacije uslovljava promene na nivou
nacionalnih država, ali i obrnuto. Naime, glavna karakteristika moderne (nacionalne)
države jeste suverenost - najviša, jedinstvena, nedeljiva i neprenosiva vlast, onako kako ju
je definisao još Žan Boden (Jean Bodin) u svom čuvenom delu „Šest knjiga o državi“.
Moderna nacionalna država se, drugim rečima, zasnivala na potpunoj i efektivnoj vlasti
1
Milanović B., Dva lica globalizacije, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 15.
5
unutar sopstvenih granica, nad sopstvenim stanovništvom. Ovakva teorijska i praktična
postavka, uzimala se i uzima se i danas kao dokaz državnosti. Međutim, složenost
međunarodnih odnosa dovela je do toga da evropski sistem država, kako tvrde predstavnici
ove teorije, postane globalizovan i kompleksan. U praksi, to je značilo povećanje političke,
ekonomske i drugih vidova međuzavisnosti između postojećih nacionalnih država na
evropskom tlu. Zato se neretko baš za ovu školu mišljenja kaže da je insistirala na ideji
kretanja prema jedinstvenom svetu. Ovakvo kretanje se najviše ogleda u činjenici da
suverenitet država počinje efektivno da slabi, te država postaje sve manje jedini kontrolor
nad sopstvenim političkim, ekonomskim i drugim poslovima.
Teorija međunarodnih odnosa otvara važno pitanje. Ukoliko se može reći da je
globalizacija dovela do toga da se evropski sistem nacionalnih država toliko učini
kompleksnim, da suverenitet prestane da bude dominantna ili makar očigledna odlika
moderne države, postavlja se pitanje da li to znači da danas u savremeno doba, živimo u
svetu u kome politički, pa i ekonomski suverenitet države više ne postoji. Drugim rečima,
da li su politička i ekonomska suverenost postali „istrošeni“ pojmovi koje je modernost
prevazišla. Postojanje sve većeg broja međunarodnih organizacija koje imaju izrazite
nadnacionalne elemente, poput Ujedinjenih nacija ili Evropske unije, samo dodatno
aktuelizuje pomenuto pitanje.
Postoji li danas, jedna, najviša, jedinstvena i nedeljiva vlast koja u političkom i
ekonomskom smislu, pripada samo državi? Da li je danas moguće da bilo koja od država-
članica Evropske unije ne sprovodi ekonomsku politiku čitave Evropske unije? Da li je
moguće reći da će novac iz državnog budžeta biti trošen drugačije nego što to želi, na
primer, Međunarodni monetarni fond, ukoliko taj isti državni budžet zavisi od novca
dobijenog od te svetske finansijske institucije? Kakva je uloga multinacionalnih kompanija
koje funkcionišu u gotovo svim državama savremenog sveta? Ovo su samo neka od
teorijsko-empirijskih pitanja koja zahtevaju istraživanje da li je ekonomski suverenitet
država zaista ostao u nekom prošlom vremenu.
Sa druge strane, taj isti politički ili ekonomski suverenitet su države svojom
slobodnom, autonomnom voljom predale nekim drugim međunarodnim političkim i
ekonomskim organizacijama, te je teško reći da i odricanje od suvereniteta nije suvereno
pravo svake postojeće države. Polazne osnove teorije međunarodnih odnosa biće od
izuzetnog značaja za analiziranje procesa odlučivanja, izvršavanja odluka i kontrole nad
