Merodavno pravo za porodicne odnose

1.UVOD
Cilj pisanja seminarskog rada jeste da opišem pojam porodičnih odnosa koji sa stranim elementom čine jednu od najzanimljivijih ,a u praksi i jednu od naučestalijih  i najvažnijh oblasti međunarodnog privatnog prava. Za regulisanje porodičnopravnih odnosa u pojedinim zemljama,kulturno nasleđe i verska shvatanja veoma složeno dolaze do izražaja,što ima za posledicu značajne razlike u porodičnim normama.Iako u ovom domenu ne postoje,toliko snažni interesi za unifikaciju pravila ponašanja kao što postoje,recimo,po pitanju kupoprodaje i drugih ugovora na koje se oslanja međunarodni promet dobara,ipak ima  pokušaja da se,makar u određenom regionu,ujednače porodičnopravna pravila.

2.OPŠTI POGLEDI NA PROBLEMATIKU MEĐUNARODNOG PORODIČNOG PRAVA
Ukoliko bi zasada globalna unifikacija porodičnog prava bila i utopija,treba zabeležiti da postoje određena konvergentna kretanja u uporednom zakonodavstvu i praksi.Do približavanja normi dolazi, se uglavnom,po onim pitanjima koja su manje ili više, neposredno regulisana u  :
•    povelji OUN,
•    u Univerzijalnoj dekleraciji o pravima čoveka,
•    u Međunarodnom paktu o građevinskim i političkim pravima,
•    u Evropskoj Konvenciji za zaštitu ljudksih prava i osnovnih sloboda.
Drugim rečima,svedoci smo smanjivanja broja normi čiji su rezultat neravnopravni odnosi polova ili diskriminaciji prema deci rođenoj van braka.Govoreći o tendencijam i konvergentnim kretanjima,moglo bi se pomenuti i to da je sve manji broj zemalja koje ne poznaju ustanovu razvoda braka,a u zemljam koje poznaju razvod,novi propisi ga najčešće olakšavaju,kao jedna od posledica te pojave svakako je problem,povere deteta na čuvanje i vaspitanje koji rađa pojavu međunarodne otmice dece.Razmere te pojave i značaj koji mu se pridaje doveli su do usvajanja jedne od najuspešnijih haških konvencija u istorijatu Haške konferencije za međunarodno privatno pravo-Konvenciju o grđanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980.godine ratifikovalo je 77 država,što sa svoje strane govori u prilog,unifikaciji određenih pravila koja se tiču pordičnopravnih odnosa.Bitno je spomenuti najnoviji razvoj,zakonodavne regulative Evropske unije u odnosu sudske saradnje u građanskim stvarima,1.Avgusta 2004.godine stupila je na snagu Regulativa Saveta Evropske zajednice o nadležnosti i priznanju i izvršenju presuda u bračnim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti.Ova regulativa u materiji koju uređuje ima funkciju koju je imala,Briselska  konvencija o nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima(koja je,također,transformisana u regulativu kao,obavezujući i direktno primenjiv pravni instrument).I pored određenog približavanja porodično pravnih regulativa,ostaje konstatacija da su razlike među porodično pravnim propisima pojedinih zemalja i dalje značajne,i sasvim je sigurno da one neće nestati.

Ova činjenica svakako utiče na učestalost i značaj sukoba zakona na području porodičnog prava.Pored razlika u porodičnim normama pojedinih zemalja,na učestalost sukoba zakona u ovoj oblasti u odlučujućoj meri utiče i veliki intezitet kretanja ljudi preko granica.U ovoj pojavi je naručito značajno da to putovanja ljudi nisu više ograničena uglavnom,na susedne zemlje već se sve više putuje i u greografski veoma udaljene krajeve u kojima vladaju vrlo različite norme i shvatanja.Pored toga smanjuju se ne samo pravne,kulturne i psihološke inhibicije,da se stupi u brak sa osobom drugačije nacionalnosti,vere ili rase.Sve se doprinosi učestanom nastojanju porodičnih odnosa koji se vezuju za više država,više zajednica,pa se povećava i broj pravnih pitanja koja nastaju iz takvih odnosa.