Metoda šest sigma

UVOD
Definisanjem osnova za upravljenje kvalitetom potrebno je dati odgovore na pitanja:
1. Gde se upravlja kvalitetom?
2. Čijim kvalitetom se upravlja?
3. Ko upravlja kvalitetom?
4. Koji rezultati se očekuju od upravljanja kvalitetom?
Upravljanje kvalitetom se vezuje u osnovi za poslovne sisteme, njegove podsisteme (koji se mogu posmatrati kao sistemi) i delove podsistema (koji se za potrebe izučavanja kvaliteta mogu posmatrati kao sistem).
U ovom radu biće obrađena metoda Šest sigmi, koja predstavlja najnoviji sistem upravljanja kvalitetom i smatra se koncepcijskim i programskim naslednikom sistema TQM. Koncept metode Šest sigma inicijalno je predstavljao skup dobrih praksi čija je svrha bila unapređenje proizvodnih procesa i eliminisanje defekata, ali se kasnije postupno proširio i na ostale tipove poslovnih procesa, od finansijskih i računovodstvenih sve do informacijskih.
Koristi skup metoda upravljanja kvalitetom. uključujući i statističke metode, i stvara posebnu infrastrukturu ljudi unutar organizacije (,,cmi pojas”, „zeleni pojas” itd.) koji su stručnjaci u tim metodama.
Samu metodologiju razvio je 1986. godine Bil Smit (Bill Smith), jedan od vodećih inženjera u kompaniji Motorola. Prema vlastitim tvrdnjama, „otac” ove metodologije bio je inspirisan brojnim inovacijama i dostignućima koja su se u području upravljanja kvalitetom proizvodnje kontinuirano javljala sve od vremena Velike depresije tridesetih godina 20. veka.
Treba pomenuti da su snažan uticaj na razvoj ovog programa imali tradicionalni koncept kontrole kvaliteta (QC), koncept Nula defekata (.Zero defects) i već pomenuti TQM, koji su bazirani na radu pionira u oblasti razvoja metodologija za unapređenje kvaliteta, kao što su Deming, Juran, Išikava (Ishikawa), Taguči (Taguchi) i drugi.
Od 2009. godine ovaj metod ima široku primenu u mnogim sektorima, treba samo napomenuti kompanije kao što su: General Electric, Sony, City Bank, Whirpool, ABB i druge.
Na početku rada biće definisana osnova obeležja metode Šest sigmi, nakon čega će biti opisan postupak uvođenja ovog programa.
Zatim sledi definisanje uloge menadžmenta u sprovođenju programa, da bi na kraju bile istaknute prednosti, kao i ograničenja i kritike ove metodologije.
OSNOVNA OBELEŽJA METODE „ŠEST SIGMA“
Koncept metode Šest sigma se zasniva na pronalaženju i eliminisanju grešaka i uzoraka pojave grešaka ili defekata u svim procesima stvaranja i isporuke vrednosti (materijalnih i uslužnih proizvoda) za krajnjeg potrošača.
Metoda Šest sigma detaljno analizira procese, međusobno ih poredi, identifikuje nedostatke i predlaže eliminaciju nedostataka uz pomoć određenih tehnika i postupaka unapređenja kvaliteta.
To je ustvari metodološki postupak koji kombinuje različite alate za kontinualno unapređenje kvaliteta svih procesa u toku stvaranja i isporuke proizvoda od dobavljača do krajnjeg kupca.
Kako je koncept metode Šest sigma orijentisan na procese (kao između ostalih i TQM koji se smatra njegovim prethodnikom), bilo bi dobro ukratko definisati procesnu perspektivu organizacije. Procesna perspektiva organizacije tretira organizaciju kao mrežu poslovnih procesa.
Ona se tako razlikuje od dominantne strukturalne perspektive organizacije koja je tretira kao skup organizacionih jedinica ili funkcija.
Poslovni procesi su došli u fokus onda kada je postalo jasno da je glavni izvor konkurentske prednosti kompanije njena kompetentnost u kreiranju dodatne vrednosti za potrošača.
Dakle, za preduzeća je veoma važno da izgradi superiorne procese u kojima će izgraditi kompetencije za kreiranje dodatne vrednosti za potrošače.
Statistički posmatrano, metodologija je bazirana na hipotezi da se podaci o performansama procesa mogu predstaviti normalnom raspodelom.
Dalje se utvrđuje ocena odstupanja stvamih performansi procesa od krive normalne raspodele.
Jedinica odstupanja u statističkom smislu je parametar „sigma” (o), koji definiše odstupanje podataka o performansama procesa oko srednje vrednosti (e). Što je vrednost za o manja to je rasipanje manje, odnosno kriva raspodele je uža.
Kada se definišu granice odstupanja (sigma nivo odstupanja) i ako su određene performanse procesa nalaze u utvrđenim granicama, smatra se da je zadovoljavajući (visok) nivo kvaliteta.
Medutim, u praksi je utvrđeno da se svaki proces vremenom pomera. Tako na primer, u proizvodnji pomeranje procesa uzrokovano je habanjem i istrošenošću delova mašina, promenama parametra okoline i sl.
Spoljašnji faktori kao što je temperatura, vlažnost vazduha, dužina radnog vremena itd. utiču na obavljanje posla jer menjaju stanje izvršioca, njegovu sposobnost da realizuju konzistentno ponavljanje zadataka.
Istraživači u firmi Motorola pokazali su da se proces tokom vremena može pomeriti za vrednost 1,5 o od srednje vrednosti.

norraalna lupudeb [xinxrcru /a ],5o