Metode prikupljanja, sredjivanja i klasifikacija podataka

UVOD
Kada se radi o empirijskim istrazivackim tehnikama, u sociologiji se uglavnom koriste: posmatranje, ispitivanje, eksperiment, statisticki metod, analiza sadrzaja i sociometrija. Ovim metodama se prikupljaju i obradjuju podaci, odnosno, cinjenice. Svi sakupljeni podaci ce se kasnije logicki i statisticki obraditi
Prikupljanje cinjenica se ne obalja samo istrazivackim tehnikama, vec obuhvata i upotrebu instrumenata (sredstva za prikupljanje podataka) i postupaka ( ponasanja istrazivaca u rukovanju i koriscenju podataka) istrazivanja..
Najdragoceniji su primarni podaci do kojih se moze doci putem eksperimenta, posmatranjem i ispitivanjem. Vecina istrazivackih projekata zapocinje detaljnim pregledom relativne literature,posebno,ranijih rezultata postignutih u konkretnoj oblasti.
Prvi korak u ovoj aktivnosti je identifikacija relativnih sekundarnih izvora (knjige,casopisi itd.), dok se druga faza odnosi na procenjivanje korisnosti sadrzaja prisutnih u sakupljenim izvorima. Ponekad su sekundarni izvori dovoljni za razresavanje istrazivackog pitanja.

2. Posmatranje
Metod posmatranja je univerzalan i koriste ga sve nauke, prirodne i drustvene, radi prou cavanja podataka. Metod posmatranja ima znacajnu ulogu u sociologiju,psihologiju itd. Svakodnevna , obicna posmatranja svakog coveka mogu da budu namerna i nenamerna. Nisu sistematska,planska,unapred osmisljena,nemaju odredjeni cilj. To je takoreci usputno posmatranje.
Naucno posmatranje je potpuno drugacije, i bitno se razlikuje od svakodnevnog. Ono ima unapred odredjeni cilj,isplaniran svaki detalj.
Posmatranje se zasniva na prikupljanju informacija i cinjenica na osnovu perceptivnih sposobnosti jednog ili vise subjekata. Ipak,trebalo bi praviti razliku izmedju opazanja i posmatranja. Dok je opazaj usputni utisak, kod posmatranja se radi o organizovanoj aktivnosti subjekata.
Posmatranje se moze izvesti na jednostavnije ili slozenije nacine. U tom smislu, uglavnom se prepoznaju cetiri oblika posmatranja:
1. Neposredno posmatranje – (Neposredno posmatranje: Istrazivac sam prati i notira osnovne promene na posmatrackoj pojavi ili procesu)
2. Posredno ispitivanje – (Posredno ispitivanje: Istrazivac koristi arhivsku gradju bilo da se posmatranje odnosi na proslost ili sadasnjost)
3. Klinicko posmatranje – (Klinicko posmatranje: Je produzetak neposrednog posmatranja preko posmatranja konkretnih slucajeva)
4. Posmatranje sa ucestvovanjem – (Posmatranje sa ucestvovanjem: Istrazivac preuzima neke od uloga subjekata koje posmatra).
Od pomenuta cetiri oblika, posmatranje sa ucestvovanjem je najznacajnije i najosetljivije za koriscenje.
Izlozena klasifikacija oblika posmatranja zasniva se na dva podkriterijuma:
(1) Neposrednosti (posredno i neposredno posmatranje) i (2) Ucescu samog istrazivaca.
U sprovodjenju posmatranja kao istrazivacke tehnike potrebno je , ocigledno ciniti odredjene izbore davanjem odgovora na pitanja tipa: da li treba sprovesti posredno ili neposredno posmatranje, labaratorijsko ili terensko itd.
Takodje se posmatranje deli na humano i mehanicko posmatranje.