Odlomak

1. UVOD
U današnje vreme kad se spomene reč mit većina ljudi odmah pomisli na dečije priče ili neko primitivno objašnjenje nastanka sveta ili nečeg sličnog. Međutim kada se čovek malo više pozabavi pojmom mita i uđe u njegove nesagledive dubine i širine mit postaje ozbiljan pogled na stvarnost. Većina mitova potiče iz posmatranja prirode i njenih delujućih i stvaralačkih sila, koje su se ljudskoj mašti pričinjavale kao dela nadljudskih bića. Ta bića su smatrali čas kao prijatelje čas kao neprijatelje ljudi (to je zavisilo od prirodnih pogodnosti odnosno nepogodnosti koje bi tada preovladavale), te su nastojali da zadobiju njihovu milost, ako ne to onda da makar ublaže njihov gnev.
Mitovi su nastajali tamo gde se svet nije objašnjavao logički. Tako da su svi mitovi proizvod ljudske mašte, to jest u većini slučajeva su u potpunosti izmišljeni, a nije se ni nastojalo razlikovati stvarne događaje od nestvarnih.
2. POJMOVNO ODREĐENJE MITA
Mit je priča koja nije istinita i koja po pravilu uključuje natprirodna bića. Mit se uvek bavi pitanjem nastanka sveta. Mit objašnjava kako je nešto postalo, on daje primitivno objašnjenje postanka sveta i natprirodnih, kosmičkih sila. Mitovi su ustvari zbirke priča(mitova), natprirodnih bića, božanstava, simbola i verovanja.
Mit se jos definiše kao opšte prihvaćeno verovanje koje se zasniva na skupu priča koje objašnjavaju stvari oko nas. Mit se ponekad karakteriše kao priča koja pripada kulturi koja više ne postoji. Neki mitom smatraju svaki sistem verovanja koji nije njihov. Za mnoge su mitovi samo priče o starim Grcima i Rimljanima. Međutim, nijedna od ovih definicija ne zadovoljava.
Mitovi, iako izvori informacija, su kao zamišljene sprave koje objašnjavaju neobjašnjivo. Iako se bave onim što doslovce nije tačno, ipak sadrže istine u nekom višem spiritualnom, filozofskom i sociološkom smislu. Mitovi se uklapaju bilo gde u kontinuiranom nizu od istorijskih činjenica do čiste imaginacije. Sadržaj i forma mita se mogu menjati u skladu sa željama i potrebama onoga ko priča, u skladu s publikom ili svrhom zbog koje se priča. Prema tome, mit je u stanju da živi svoj život. Npr. priroda egipatskog boga Ozirisa neverovatno se promenila tokom vekova. Nekad se smatrao bogom vegetacije, a na kraju je postao bog podzemnog sveta, bog meseca, božanski faraon i mnogo, mnogo toga.
Umetnost je najvažniji deo strukture mita i njegove naracije. Kao što se pisci i pesnici koji pišu mitove oslanjaju na njihovu dugu usmenu tradiciju umetnici obezbeđuju vizuelne forme. Umetnikova reprezentacija obezbeđuje u svesti konkretnu sliku mita i mitskih ličnosti kao što je Atimen naslikao Atinu i Heraklov susret sa njenim bojnim kolima. U nekim slučajevima, kao u memorijalnoj kljovi iz Benina, umetničko delo može dovesti do kulminacije u priči. Dok neke reprezentacije, kao što je egipatska statua uveliko se zasnivaju na tradiciji, dok druge kao što je Moris Densova slika Orfeja i Euridike daleko osobnija. U zavisnosti od toga zašto su i kako stvorene, svaka slika predstavlja neku drugu dodanu dimenziju za naše razumevanje i interpretaciju određenog mita. Mnoge od navedenih slika odražavaju mitove koji objašnjavaju delatnosti, verovanje, instituciju ili neki prirodni fenomen.
Ostale slike se odnose na mitove zasnovane na poznatim ličnostima i događajima. Često se nazivaju legende ili sage da se napravi razlika između njih i priča koje objašnjavaju postanak sveta. Neki od ovih mitova koje su interpretirali umetnici u ovoj kolekciji su jasno ukorenjeni u dokumentovanoj stvarnosti. Npr. priča o Nebukadnezaru je bazirana na priči o vladaru starog Vavilonskog carstva, a priča koja se nalazi na izrezbarenoj kljovi iz Benina je u potpunosti zasnovana na stvarnim ličnostima i događajima. Često istorijski detalji bivaju zasnovani u ime onih izmišljenih i time zanimljivijih. Grantova slika u drvetu oslikava rodno mesto dobro poznatog američkog predsednika. Herojski mitovi, priče i avanture ispunjene su fantastičnim bićima i natprirodnim i hrabrim podvizima. Priče vezane za Izisa, Tezeja i sv. Katerinu iz Aleksandrije predstavljaju široku paletu herojskih podviga postignutih pomoću vešte magične, fizičke snage i odane vere. Kao što se prenosi bogatstvo mitova u ovoj kolekciji mitovi i neistine nisu sinonimi. Što je nekome istina, to je drugom fantazija, pa ipak nije na nama da odlučujemo da li je mitologija neke zajednice bolja ili verodostojnija od mitologije druge. Mit predstavlja pozitivnu snagu koja objedinjuje mnoge kulture umesto da ih razdvaja. Širom sveta mitovi ljudima daju objašnjenja, istoriju, idole, zabavu i tako mnogo drugih stvari koje im omogućuju da promene svoje postupke i razumeju sve ono sto ih okružuje.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Maturski Radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese