S E M I N A R S K I R A D

Predmet:

Poslovna filozofija, psihologija i etika

Tema: Moć i autoritet u organizaciji kao etički problem

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................

str.2

Moć i ispoljavanje moći......................................................................str.3

Korišćenje – ispoljavanje moći ........................................................ str.5

Vrste i izvori moći..........................

....................................................str.7

Klasični izvori i tipovi moći................................................................str.9

Ostali izvori i vrste moći u organizaciji ...................................... str.10

Autoritet.............................................. ..............................................str.11

Temelji zvaničnog autoriteta: dva gledišta.................................... str.11

Vrste autoriteta u organizaciji........................................................ str.13

Komandni autoritet.................................................................. str.13
Savetodavni/kadrovski autoritet ............................................

str.13

Funkcijski autoritet..................................................................

str.14

ZAKLJUČAK.................................................................................. str.14

LITERATURA.................................................................................

str.18

UVOD

                Rec moć ima vise značenja. Tako u latinskom jeziku reč “potentia” znači
moć ili sila, a “potestas” vlada, vlast, … U francuskom jeziku reč “puissance” znači
moć, snaga, jačina, autoritet itd. A u nemackom reč “macht” je reč gotičkog porekla i
označava vlast, moć, oblast, državu, silu… Moć ima sledeca značenja: filozofsko,
psihološko,   lingvističko,   teološko,   antropološko,   sociološko,   pravno.   Ono   što
interesuje   filozofiju     kada   je   reč   o   moći   jeste   njena   suština.   Prema   filozofskom
shvatanju izdvajaju se tri određenja moći: moć kao puka moć, mođ kao nadmoć i moć
kao mogućnost.

                   Moć kao puka moć neutralna je u odnosu na čoveka i predstavlja moć
opstanka,   pokretanja   i   razvoja.   Moć   kao   nadmoć   ispoljava   se   u   načinu   vladanja,
zapovedanja, upravljanja, prisvajanja, a podrazumeva i hijerarhiju i zavisnost. Moć
kao   mogućnost   pre   svega   se   odnosi   na   čovekove   stvaralačke   potencijale,   jer   je
stvaralaštvo samo po sebi moć.

Za sociološko shvatanje najbitnija su dva značenja moći: moć pojedinca u

odnosu na društvene grupe i društvo i moć društvenih grupa u društvu. Ali nešto što je
najbitnije   za   svakog   sociologa   jeste   kakve   posledice   po   društvo   izaziva   moć
društvenih grupa i moć pojedinca. Tomas Hobs je prvi obradio pojam moći i po
njegovom   misljenju   moć   coveka   čine   sredstva   koje   on   trenutno   koristi   radi
proizvodnje dobara. Za njega je moć originalna ili instrumentalna. Za Hobsa najveća
ljudska moć je moć države ili moć najvećeg broja ljudi. Čovekovu prirodnu moć čine
njegove duhovne i telesne vrline. Ključni i središnji pojmovi politike su moć, autoritet
i vlast, iako se oni razlikuju u mnogim funkcijama, elementima i svojstvima. Autoritet
nepostoji bez moći, a moć može da poseduje autoritet, ali i ne mora. Za moć je
karakteristično nametanje volje uprkos otporu, a za vlast izvršavanje zapovesti. Moć
se demonstrira, a vlast se postupno i relativno dugo učvršćuje.
                                   Moć je sposobnost da se utiče na druge ljude, da se menja stav ili
ponašanje pojedinaca ili grupa. Što je veća sposobnost da bi se ostvarile vlastite želje i
da bi se zahvaljujući tome ostvario određeni cilj, to je moć veća. Upravo zbog toga
reč moć ima zdravorazumsko značenje da se ne mora posebno definisati i pojasniti.
Skoro sve definicije moći ne daju odgovor na mnoga zanimljiva pitanja kao što su:

       - Kako se vlastita volja nameće drugima i kako ti drugi pristaju da im ona bude
nametnuta?
       - Šta je “to nešto” što navodi neku osobu ili mnoge osobe da se odreknu svojih
želja i vlastitih interesa i prihvate želje i interese drugih: da li je to pretnja da će, ako
se ne pokore, biti fizički kažnjeni, ili pak, biti materijalno nagrađeni, ili možda moć
uveravanja, sposobnost nagovaranja, ili neka druga sila?
         - Šta je to što daje nekim ljudima pravo da upravljaju postupcima drugih ljudi,
bez obzira da li se radi o krupnim ili malim, nevažnim stvarima?
       - Koje su razlike između ličnosti koje poseduju moć i onih koji podležu njihovom
autoritetu i koji ih slušaju?
- Zašto neki ljudi dozvoljavaju da se njima upravlja, da im se naređuje?

Moć uključuje

uticaj

na ponašanje

i promenu ponašanja pojedinaca ili radnih

grupa na kojima se ispoljava moć i vrši uticaj.

Osnovne determinante svake vrste moći su:



želje, mogućnosti i ambicije pojedinaca,



uticaj na druge i na okruženje (saradnike, članove porodice, širu sredinu i sl.).

Karakteristika svake moći je uticaj na ponašanje i ophodjenje drugih ljudi iz

bližeg ili šire životne i radne sredine ili okruženja..

U savremenim organizacijama rad i delovanje čoveka u nekoj organizaciji,

instituciji ili društvu, ne predstavlja samo njegovu puku potrebu, niti se on iscrpljuje
isključivo u procesima obavljanja radnih ili profesionalnih zadataka. Rad, ponašanje i
delovanje čoveka u organizaciji postaju sredstvo, odnosno način kojim on menja i
usavršava sebe kao ličnost i subjekta u organizaciji i svom širem životnom okruženju.
Razlozi i motivi za rad, karijeru i usavršavanje čoveka u savremenim uslovima su
brojni i višestruki.

Oni se mogu klasifikovati na sledeći način:

1. navika
2. zadovoljstvo
3. novac
4. moć

Navika

je uobičajeni i često značajan činilac čovekovog motiva za rad.

Istraživanja pokazuju da većina ljudi teži uobičajenoj, poznatoj i postojanoj kolotečini
u svom životu i radu. Sve drugo zahteva mnogo više njegovih zalaganja, napora,
mašte, inventivnosti i sl. Prihvatanje i održavanje ponavaljajuće radne rutine unosi
smisao i red u živote ljudi, koji bi u suprotnom bili haotični ili nepodnošljivi. “Rad je
navika koju je teško pobediti”

Za manji broj ljudi i zaposlenih rad predstavlja

zadovoljstvo,

kao što su

vrhunski profesionalci, umetnici, zanatlije, sportisti i sl. Retki su pojedinci koji posle
radnog vremena, vraćajući se sa posla kažu kako su proveli divan i uspešan dan.
Većina pri tome, iskazuje umor, očaj ili napetost, kao da je radni dan ogromna žrtva
koju podnosi zbog drugih (porodica, firma, saradnici i kolege na poslu i sl.).

Najčešći razlozi za rad čoveka leže u težnji za vlašću nad drugim ljudima koju

im rad omogućava i pruža. Ljudi koji su zainteresovani za moć i teže ka povećavanju
sopstvene moći, poznaju načine kako se to može i treba ostvariti. Moćni pojedinci
najčešće mnogo rade, imaju ciljeve koji prevazilaze puko preživljavanje, sticanje
novca ili popunjavanje slobodnog vremena.

Samo ličnost koja razume i “oseća” šta je moć, može da izvuče maksimum

koristi i učinaka iz sopstvenog i kolektivnog rada, bez obzira da li je taj rad
kvalitetno obavljen i kako je ocenjen.

Želja za novcem

, odnosno odgovarajućim nivoom ličnog i društvenog

standarda,

je najčešće na prvom mestu kao motiv čovekovog rada.

U savremenim

uslovima povećanja društvenog bogatstva i visokog životnog standarada ovaj motiv
sve više gubi na značaju. Istraživanja pokazuju da je mali broj ljudi koji očekuju i
veruju da će postati stvarno bogati i da je to u njihovim radnim i životnim uslovima
moguće.

U okviru organizacije u kojoj čovek radi i deluje su uglavnom odredjene i

limitirane granice materijalnih ambicija pojedinaca, odnosno zaposlenih.

Većinu odraslih i zrelih ljudi na rad pokreće

želja za moći i ispoljavanjem

moći nad drugima.

U savremenom društvu i organizaciji, novac ne predstavlja cilj

sam po sebi. Pravi clij većine zaposlenih je da obezbede što više raznovrsnih ličnih
prednosti, pozicija i beneficija koje će im omogućiti da relativno mirno i lagodno
provedu svoj radni i životni vek.

U svakoj današnjoj uspešnoj kompaniji postoji “igra moći”, kao deo tradicije

ili imidža te kompanije. Ona podrazumeva unapredjenja, titule, nagrade, povišice i sl,
ali i kazne i strah od sankcija, gubitka pozicija, privilegija, radnog mesta i sl.

Moć i simboli moći uvek manje koštaju kompaniju od davanja povišica,

naročito kada su u pitanju dobro plaćeni menadžeri i profesionalni stručnjaci. Ono što
u praksi i životu stvarno motiviše i povećava učinak menadžera i zaposlenih je
napredovanje i osećaj sigurnosti menadžera i zaposlenih. Najčešće je u interesu
kompanije da ohrabruje prirodnu želju zaposlenih za isticanjem i moći, uz simbolične
nagrade, odnosno povećanje njihovih zarada.

Korišćenje – ispoljavanje moći

Jedan od ključnih principa organizacije je da se čovek kao menadžer,

rukovodilac, ekspert i sl.- meri i ocenjuje po tome na koji način ispoljava i koristi
svoju moć nad drugim ljudima. Značajna komponenta moći je i uticaj na druge
pojedince, u okviru grupe, tima, organizacije ili šire. Taj uticaj podrazumeva i
promenu ponašanja ljudi, kao posledicu ispoljavanja ili posedovanja moći pojedinaca.

Većina ljudi nije u stanju da shvati koliko je lako i jednostavno uticati na

druge ljude.

Smatra se da pojedinci u sebi imaju mnogo više snage i moći da utiču na

druge nego što su toga svesni

Postoje brojni načini i putevi da se moć iskoristi za postizanje unapred

odredjenih   ciljeva.   Moć   se   najbolje   koristi   tiho,   bez   privlačenja   posebne   pažnje
(Malkolm).   Pojedinci     sa   velikom   količinom   moći   obično   rade   tiho,   nevidljivo   i
strpljivo,   “iza   scene”,   izbegavajući   preterani   i     nepotrebni,   a   ponekad   bilo   kakav
publicitet.

Moćni pojedinci obično ostvaruju svoje ciljeve i ambicije tako što im "bude

ponuđeno” ono što oni zapravo žele i očekuju - umesto da to izričito traže. Pri tome
izbegavaju konflikte i konfrontacije sa svojim okruženjem kad god je to moguće.
Konflikti i konfrontacije mogu da usporavaju njihovu karijeru, kao i napredak i
progres njihove kompanije.

U praksi funkcionisanja organizacije,

moć je poluga za ostvarivanje

određenih ciljeva

, kako organizacije tako i pojedinaca. Moć je sredstvo “da se

odredjene stvari urade” (“moć je oruđe za rad”). U organizaciji uvek mora da postoji
neko ko će svojim inicijativama, delovanjem i aktivnošću omogućiti da se neophodne
aktivnosti i poslovi obave. To su obično pojedinci, menadžeri i vođe koji imaju moć
da planirane poslove organizuju i obave.

“Većina ljudi žele moć. Mnogi smatraju da je tajna i izvor moći u snazi, lukavom pregovaranju i

ucenama. Mnogi se oslanjaju na strah i prisilu. Istinska moć koja traje nema izvor u prevarama i
brojnim taktikama, uterivanju straha i ucenama. Tajna moći je u nečemu što nam je svima blisko i
dobro poznato. U poštovanju, čestitosti, časti. Čast je moć» Blaine Lee: «Moć principa», str. 22.

“Moć je nemoguće nekome dati jer bi tada onaj koji je prima dugovao onome ko je daje. Ona mora da

se osvoji, uzme, otme. Jer, ukoliko ne može da se upotrebi protiv opozicije, onda to i nije moć i onaj ko
je poseduje, neće je osećati kao stvarnu» M.Korda «Moć», str.22.