Modeli inovacija u preduzecu

1. Uvod
Inovacije predstavljaju veoma važan faktor (resurs) u procesu strateškog  pozicioniranja preduzeća. Proces tranzicije koji u sebi sadrži i procese globalizacije i  integracije tržišta obezbjđuje preduzećima sa našeg područja da izlaze na inostrano  tržište, ali istovremeno i otvara granice naše zemlje za priliv stranog kapitala, investicija i  proizvoda. U takvoj okruženju preduzeća se, kao i sama zemlja i privreda, moraju  transformisati. Veliki broj informacija mora se obezbjediti menadžment timu preduzeća  da bi se procesi u preduzeću odvijali na optimalnom nivou.
Postvaljanje i ostvarivanje održive strateške prednosti predstavlja ključnu polugu  međunarodne integrisanosti u čijoj osnovi se nalazi specifičan korpus konkurentske  prednosti (posmatran kako na makro tako i mikro nivou). Nacionalno ima prednost  ukoliko je racionalno u širem kontekstu pri čemu regionalni i globalni pristup dobijaju  posebnu dimenziju koja prevazilazi društvene ili ekonomske kriterije.
Konkurentska prednost predstavlja realnu osnovu ili racionalan način na koji  konkretna organizacija može da se pojavi ili nadmeće na odabranom tržištu kako bi  ostvarila neke svoje posebno definisane ciljeve. Promjenjena logika svjetskog tržista  uslovila je da najvažnije izvore konkurentske prednosti (ne samo na nivou jedne firme  nego i na nivou jedne zemlje) treba aktivno i permanentno tražiti za razliku od  tradicionalne paradigme prepoznatljive u ekonomskim ili poslovnim politikama  putem “igranja na kartu” niskih troškova na osnovu jeftine radne snage ili sirovina.
Stvaranje konkurentskih prednosti je posebno bitno na nivou preduzeća, mada su  aktivnosti potrebne za njihovo stvaranje i održavanje u medjunarodnim uslovima  izuzetno kompleksne. Ovo je posebno izraženo u pojedinim granama koje su se  uveliko globalizovale ili su na putu globalizacije. Stoga su strateški okviri  konkurentske prednosti izuzetno značajni kako za efektivno tako i efikasno odnosno  rentabilno poslovanje.

2. Inovativnost  preduzeća
U praksi preduzeća postoje i drugi (zaobilazni) načini  postizanja rentabilnosti kao što je traženje državne zaštite (kurs, stimulacije),ostvarivanje profita i dobiti na tržištu kroz nedovoljna ulaganja (resursni ili trenutni  monopolski položaj) ili generalno izbjegavanje globalnih industrijskih grana  (zapostavljanje dugoročne razvojne dimenzije) ali to su rješenja za koja se, po pravilu,  plaća visoka cjenu kada dodje vrijeme. Na svjetskom tržištu se pod konkurentskom  prednošću podrazumjeva relativno veća moć odnosno snaga jedne kompanije, jednog  proizvoda ili jedne ekonomije u odnosu na druge.
Svako poduzeće je vođeno određenim ciljevima.Paradigma preduzeća je mentalni model ili skup pretpostavki koje objašnjavaju određeno ponašanje.Osnovni elementi paradigme preduzeća su:

•     inovacija
•     okruženje
•     strategija

Inovativnost podrazumijeva delikatan balans između kreativnosti i pragmatizma, kao i između vizije i ekonomske logike. Primarni efekat inovacije je širenje ili difuzija.Poduzetnici rizikuju vlastite resurse (znanje i/ili sredstva) u nadi da će proizvesti prinos.Poduzeće se osniva sa namjerom da se proširi primjena određene inovacije, ali odsustvo prinosa po osnovu te primjene može da ga uništi.
Tržište putem mehanizma konkurencije ima ulogu selektora inovacija, alokatora investicija i distributora prinosa . Postoje dva pogleda na tržište: konvencionalano i novo.

•     Konvencionalan pristup polazi od rijetkosti resursa. Fokus menadžmenta poduzeća je minimiziranje troškova, kako bi se maksimizirao profit. Prema konvencionalnoj doktrini, profit je mjerilo prinosa.
•     Novi pristup poseban značaj daje nematerijalnim resursima, smatrajući da poduzeće, zapravo, posluje u okruženju izobilja informacija i znanja.