Monetarizam

Uvod

Monetarizam, kao škola makroekonomske misli, javlja se krajem 40-ih i početkom 50- godina 20. veka sa značajnim radovima svog osnivača Miltona Fridmana (Milton Friedman). Sam pojam monetarizam je uveo Karl Bruner (Karl Brunner) 1968. godine, iako je ova teorija nastala nešto ranije. Uz Kejnzijanizam i Novu klasičnu makroekonomiju, monetarizam spada meñu tri najuticajnije makroekonomske teorije 20. veka. U pogledu teorije, monetarizam predstavlja modernu verziju neoklasične ekonomske škole, jer se oslanja na kvantitativnu
teoriju novca i ističe značaj monetarne politike. Smatra se da je monetarizam nastao kao odgovor, ili kako se u literaturi često označava, kontrarevolucija protiv kenzijanske makroekonomije i intervencionizma.
U hronološkom smislu razlikujemo pet etapa u razvoju monetarizma: Prva etapa tokom 50-ih godina kada je formulisana teorija permanentnog dohotka i teorije stabilne tražnje za novcem. Druga etapa tokom 60-ih godina kada su se pojavili radovi o značaju i ulozi monetarne politike u monetarnoj istoriji SAD i model optimalne količine novca. Treća etapa od 1967. godine kada je usledio napad na kejnzijanski koncept Filipsove krive (Alban William Phillips), uvoñenjem prirodne stope nezaposlenosti i adaptivnih inflacionih očekivanja.
Četvrta etapa usledila je posle 1973. kada monetarizam počinje da dominira u akademskim institucijama na Zapadu, u monetarnim institucijama, i u ekonomskim programima konzervativnih stranaka i stranaka desnog centra. Peta faza počinje krajem 60-ih i odvija se tokom 70-ih godina sa pojavom Nove klasične makroekonomije, koja se često naziva i Novi monetarizam.1

Do porasta popularnosti monetarizma dolazi kada Kejnzijanska teorija nije bila u stanju da objasni ili reši prividno kontradiktorne probleme – istovremeni porast nezaposlenosti i
inflacije. Do ovoga dolazi usled kolapsa Breton Vuds sistema (Bretton Woods system) 1972. i naftne krize iz 1973. godine2. Tada je predsednik SAD Džimi Karter postavio za predsednika
Federalnih Rezervi (The Federal Reserve – centralna banka SAD) Pola Volkera (Paul Volcker) koji je za svoj primarni cilj postavio borbu protiv inflacije, a instrument je bila restrikcija ponude novca. Rezultat ovakve politike je bila najoštrija recesija posleratnog perioda, ali je sa druge strane postignuta željena stabilnost cena.