Монетарне институције европске уније са
посебним освртом на европску централну банку
2018
1
1.Увод
Када говоримо о главној централној банци у оквиру Европске Уније мислимо о
Европској централној банци (ECB). Европска централна банка, као и већина централних
банака представља „банку банака“ земаља чланица Европске уније
.
ECB са седиштем у
Франкфурту у Немачкој почела је да ради 01. јануара 1999. године, упоредо са увођењем
треће фазе монетарне уније, основана је као језгро Евросистема и ESCB-а. Први
председник био је
Wim Duisenberg, а садашњи председник је
Jean-Claude Trichet. Заједно
са централним банкама чланица Европске уније ECB је имала задатак да управља
операцијама око увођења заједничке валуте евра и да надзире читав тај процес. Органе
одлучивања и управљања Европском централном банком чине председник, потпредседник
и гувернери централних банака чланица Европске уније, који настоје да испуне циљеве
ECB.
Европска централна банка је одговорна за вођење монетарне политике за евро области
(светска највећа економија после Уједињених држава). Она одређује монетарну политику
привреде свих држава чланица ЕУ. Она мора да поред испуњавања тих задатака, да упозна
и грађане чланица европске уније са статистичким подацима којима она располаже, и
грађани треба да буду упознати са радом ECB-а. Задаци и правила рад Европске
Централне банке одређени су статутом ESCB-а и ECB-а. Уједно, праћење монетарне
политике ECB-а је такође корисно за трговце на глобалном финансијском тржишту,
будући да је ово једна од пет најбитнијих централних банака у свету. Иначе, стабилност
цена омогућује да се боље примети промена код релативних цена, пошто оне нису
учињене мање видљивим флуктуацијама на укупном нивоу цене. Као резултат, компаније
и потрошачи могу бити боље обавештени приликом потрошње и код одлучивања о
инвестицијама, а на такав начин омогућавати тржишту да ефикасније врши расподелу
ресурса. Помажући тржишту да усмерава ресурсе ка најпродуктивнијој намени,
стабилност цена повећава продуктивни потенцијал економије.
Монетарне институције европске уније са
посебним освртом на европску централну банку
2018
2
2. Европска монетарна унија
2.1. Историјски развој
Почетак уједињавања западноевропских земаља како на укупном привредном тако
и, посебно, на монетарном подручју налазимо у првим годинама након завршетка Другог
светског рата. Ратом опустошеној Европи била је потребна помоћ за обнову и опоравак
разорених и исцрпљених привреда. То је увидела САД, као најзначајнија (економска,
политичка и војна) сила света, која већ 1947. године развија идеју о заједничком опоравку
и уједињењу западноевропских земаља, што ће уједно бити брана експанзији
социјалистичких промена на челу са SSSR-ом. У јуну 1947. године тадашњи државни
секретар спољних послова George Marshall изнео је идеју о помоћи западноевропским
земљама под условом да оне донесу заједнички план обнове и да се договоре о величини
потребне помоћи свакој од земаља.
Програмом економске обнове познатијим под називом »
Marshallov план
« у раздобљу од
1948. до 1952. године западноевропским земљама бесповратно је додељено око 15
милијарди долара за њихов привредни опоравак. Ради координирања Marshallova плана и
привредног повезивања Западне Еуропе, 1948. године, формирана је Организација за
европску економску сарадњу (OEEC) која је посебно деловала на јачању мултилатералне
трговине међу земљама чланицама (16 западноевропских земаља те САД и Канада).
1
На монетарном плану основана је 1950. године Европска платна унија (European Payments
Union) - EPU - која је својим деловањем требала омогућити прелаз са билатерализма на
посебан облик мултилатералних плаћања међу западноевропским земљама што је била
прва фаза на путу успостављања потпуне конвертибилности њихових валута.
EPU је
1
Миста. Н., “
Европска унија – Оснивање и развој
“, Ревикон, Сарајево, 2010, стр. 87.
Монетарне институције европске уније са
посебним освртом на европску централну банку
2018
4
монетарну политику.
Основни циљ монетарне политике ECB
је стабилност цена.
Уговором из Maastrichta се тражи од централних банака земаља чланица ЕMU да
претходно постигну висок степен независности како би могле ући у Европски систем
централних банака, односно како би држава могла ући у ЕMU.
Независност Европске централне банке се темељи на
:
4
институционалној независности
– националне централне банке у Управном већу
ЕCB саме морају имати висок степен независности,
оперативној независности
– ЕCB је потпуно слободна у одабиру и спровођењу
монетарних инструмената,
личној независности
– чланови Управног већа имају дуге и неопозиве мандате,
финансијској независности
– независне националне централне банке су једине
уписале капитал ЕCB.
Централна банка може бити независна са стајалишта коришћења инструмената централне
банке и са стајалишта својих преференција. Европска централна банка не сме давати
зајмове земљама чланицама. Што се тиче преференција, централна банка има моћ бирати
различите макроекономске циљеве који се разликују од владиних.
ECB ставља нагласак више на стабилност цена него на оутпут.
Једини циљ политике
ЕCB је нулта инфлација
. Она сама дефинише концепт стабилности цена. Политичке
одлуке ЕCB утичу на животе и благостање преко 300 милиона људи у ЕМU. Одлуке
унутар ЕCB доносе се већински по правилу један човек-један глас. Чланови управљачког
већа ЕCB нису представници својих земаља и централних банака, већ се бирају као
индивидуе. Независност ЕCB имплицира да не постоји директан утицај екстерних фактора
у процесу доношења одлука. Битна је јако и транспарентност, доступност података
јавности. ЕCB има на располагању бројне монетарне инструменте, посебно моћ да
одређује краткорочне каматне стопе. То утиче на реалне економске агрегате као што су
економски раст, инвестиције и запосленост.
5
4
Коњихоџић. Х., „Монетарна економија“, Економски и правни факултет, Бихаћ, 2004, стр. 99.
5
Коњихоџић. Х., „
Монетарна економија
“, Економски и правни факултет, Бихаћ, 2004, стр. 99.
Монетарне институције европске уније са
посебним освртом на европску централну банку
2018
5
Објашњења и макроекономски аргументи на којима се базира овај циљ је чињеница да и
инфлација и дефлација узрокују трошкове у облику смањења опшег економског
благостања. Остали циљеви су подупирање општих економских политика уније, одрживи
раст и висок ниво запослености.
Као главни задаци Евросистема (ЕCB и централне банке земаља чланица ЕУ) се
наводе следећи:
6
дефинисање и имплементација монетарне политике на подручју ЕМU,
вођење операција конверзије,
држање и управљање службеним резервама земаља чланица,
промоција операција финог прилагођавања.
Вођење политике је у почетку отежано јер још увек не постоји поуздан скуп агрегатних
економских показатеља за подручје ЕМU. То је у првом реду због проблема
конзистентности појединих националних статистичких података, али и због непостојања
заједничке историје и критичне масе истраживања која почивају на заједничким
агрегатима.
Главни инструменти монетарне политике којима се служи ЕCB:
7
операције на отвореном тржишту у шта спадају
:
главне операције рефинансирања (имају главну улогу, изводе се свака два
дана са роком доспећа од две недеље),
дугорочније операције рефинансирања (изводе се сваки месец са роком
доспећа три месеца),
операције финог прилагођавања (брзе и правовремене акције које
усмеравају тренд тржишта у жељеном смеру),
6
7
http://www.ecb.europa.eu/mopo/intro/operational/html/index.en.html
