АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
НОВИ САД
ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ
ЕКОНОМИСТА И ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА ЗА
РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ
С е м и н а р с к и
р а д
ПРЕДМЕТ:
ПОСЛОВНА ЕТИКА
TEMA:
MОРАЛНА ОДГОВОРНОСТ
ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
Др Драгана Радосављевић Бранкица Поповић
IO420/12
Јануар 2013.г.
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ..................................................................................................................................2
-припадност групи............................................................................................................10
- узори....................................................................................................................................10
-друштвене институције................................................................................................10
Стицање вредности и само формирање ставова јесте сложен процес и
није лако подложан научној провери. Ипак, за већину нас важне силе које
обликују наш морални развој су породица, припадност групи, узори и
друштвене институције. Родитељи су први сусрет с нашом дисциплином,
али како се развијамо у аутономне особе, припадност групама, узори и
институционалне силе играју све значајнију улогу у обликовању наше
моралне судбине. Уз толико различитих снага које нас бомбардују
етичким сигналима, неминовна је појава сукоба међу супротстављеним
вредностима. Проучавање етике и морално расуђивање не могу нам
аутоматски решити такве сукобе, али пружити средства која ће нам
олакшати суочавање с тешким етичким изборима...........................................10
У којој мери овај сваки од ових извора ће утицати на наше морално
поступање зависи ће од јединствених околности сваког појединца...........10
Морал и обичај...................................................................................................................12
Обичај је најстарија форма регулисања друштвених односа и понашања.
У почетним фазама развоја људског друштва, бројна правила понашања
су настајала стихијски, а у вези са анимизмом, култом и магијом. Та
понашања, односно обичаји, временом су изгубили на својој
сврсисходности или се, једноставно, заборавило зашто су успостављени, а
прерасли су у моралне норме. Пример за то је руковање; некада се то
радило како би се показало другој страни да у руци нема оружја. Данас за
тим не постоји потреба, али је обичај задржан....................................................12
Морал и право....................................................................................................................12
2
Максималан облик прописује један релативно далек морални идеал који
је понекад чак и неостварив услед превисоких захтева које поставља
човеку, те га зато на необавезује.Моралне норме могу бити: опште,
посебне и појединачне, прогресивне и реакционарне; могу се
класификовати са аспекта норме и дужности, тј. са аспекта понашања
појединца према себи и друштву према коме припада; могу бити
апстрактне и конкретне. Као неписана правила друштвена, моралне
норме су своје упориште нашле у представама о добру и злу.......................14
"ДОБРО" је једна од најважнијих категорија етике. Општи појам добра се
употребљава да би се означила позитивна вредност предмета и појава
које човека окружују. Појам добра добија свој основни смисао ако
одговара интересима човека, ако доприноси развијању његових снага и
способности, ако условљава његов социјални прогрес. Појам добро се у
садржинском смислу може одредити на апстрактан и конкретан
начин.Конкретно се односи на навођење неких конкретних обележја
исказаних у задовољству, срећи, знању, душевном миру, апстрактно
обухвата свако понашање које испуњава услове да буде морално, тј. да
буде добро............................................................................................................................14
Наравно постоји и "ЗЛО" као супротност. За појам зла се углавном везују
представе о неморалном, понашања која противрече захтевима морала,
дакле она понашања која заслужују осуду.............................................................14
Рационално морално понашање се исказује преко конкретног моралног
поступка или моралног чина, претпоставља свест о сврсисходности
одређеног поступка, слободу воље усмерену ка одређеном циљу
мотивима, осећање дужности и одговорности прему друству у коме живи
и ради, као и прему себи самом..................................................................................15
Морални поступак или морални чин може бити слободан, када се
морално понашање заснива на свесним, рационалним и вољним
активностима у којима се истиче дужност и одговорност у
поступцима.Може бити недовољно слободна када понашање искључује
неке од претпоставки рационалног, свесног, слободно, одговорног
понашања.............................................................................................................................15
Морални суд је суд о властитом понашању, понашању других људи,
других друштвених група. Суд може бити позитиван или негативан.Из
моралног суђења следи морална санкција у случају да је прекршена
морална норма. Она може бити: унутрашња (лична) и спољашња
(друштвена).........................................................................................................................15
Унутрашња или лична санкција најкомплексније исказује аутономност
морала, огледа се у грижи савести, која следи након извршеног
прекршаја моралне диспозиције. Грижа савести се састоји из извесног
броја осећања, Као што су осећање стида и гађења због учињеног
прекршаја, осећање страха неодређеног због неодређених последица које
4
ће наступити, осећање презира прему самом себи, осећање бола,
потиштености, безизлазности, опште нелагодности, осећање жеље за
самокажњавањем , осећање немира, љутње, понекад беса, стрепње, бриге
и томе слично. Да би човек доживео моралну санкцију у облику гриже
савести, мора да буде свестан и савестан морални субјект.............................15
Има и оних који грижу савести не карактеришу као обележје морала.
Једни сматрају да је осећање кривице део културе једног народа, па у том
смислу оно може бити толико благо да се не може узети као мерило
морала. Други тврде да поједине културе да осећање кривице називају
само стидом. Ипак је прихваћено становиште да се под моралом могу
подразумевати само појаве код којих се појављује грижа савести, док се
норме санкционисане само стидом називају пристојношћу.........................16
Спољашња или друштвена санкција је санкција чију примену обезбеђује
друштво, тј. друштвена група. Ове санкције односе се на морални презир,
где се моралном преступнику поричу основне људске карактеристике и
на морално гађење, где се прекида контакт са моралним преступником.
Облици друштвених санкција које се односе на предузимање мера према
имовини, телу или животу прекршиоца.................................................................16
Социолошки појам морала...........................................................................................16
Морал је друштвени феномен који подразумева укупност вредности,
идеала, осећања, обичаја, правила и упутстава, норми којима се одређује
шта је добро и указује на то шта је рђаво.Морална личност је она личност
која има развијена морална осећања, савест и која се понаша морално из
свог унутрашњег осећања дужности прему усвојеним моралним
нормама и универзалним вредностима и принципима важећим.Морал
као духовну или културну појаву проучавају: Морална догматика и
морална аналитика..........................................................................................................16
Морална догматика проучава смисаону, садржину и њен задатак је да
утврди шта тачно морална норма садржи.............................................................16
Морална аналитика тј. теорија проучава структуру садржине морала сам
њен задатак је да је проучава полазећи од тога из којих се појмовних
(мисаоних) елемената морал састоји и у каквом су они међусобном
односу.Морал као психичку појаву изучава психологија морала.Етика као
посебна филозофска дисциплина, проучава морал процењујући моралне
вредности, порекло и начела моралности..............................................................17
Етика себе дели на:...........................................................................................................17
1. теоријску етику (у ужем смислу науке)...............................................................17
2. нормативну етику (поставља идеалан морал), и.............................................17
3. практично-нормативну етику.................................................................................17
Исто тако, етика представља јединство моралне догматике и нормативне
етике.У ширем смислу етика обухвата целу филозофију морала или
филозофске дисциплине о моралу, а у ужем смислу само тзв. нормативну
5
