Факултет музичке уметности

5. 1. 2013. године

             у Београду 

Вишња Сташевић

МУЗИЧКИ СЛУХ

семинарски рад

ментор, др Гордана Каран, ред. проф.

1

Музикалност и музицирање

Музикалност

 (енг

   

.  

 

musicality

 и фр

   

.  

 

musicalité

)

1

  је урођена музичка способност коју имају 

одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности. Музикални 

људи имају обдареност за:

интерпретацију

 

  и музицирање

осећај за боју у музици, фразу, фразирање, ритам, динамику, агогику и хармонију),

памћење музичког материјала (музичка меморија),

свирање по слуху,

импровизирање (свирање, певање, компоновање на лицу места - без припреме),

сугестивно преношење личних доживљаја (емоционалног набоја),

различите музичке жанрове (забавна, џез, класична, народна...)

изразиту креативност и стваралачку фантазију

проживљавање музичког садржаја,

понирање у највећу дубину и суштину музике.

Све набројане урођене таленте тешко да може ико да поседује. Неки имају једне, неки 

друге.   Сигурно   је   то,   да   што   више   поменутих   способности музичар поседује   -   то   је 

талентованији. За извођача, интерпретатора, неопходна је музикалност.

Музикалност се не може научити, она је дата, присутна је и осети се. Зато је врло 

погрешно када се техничко-занатска спретност и увежбаност схвата као музикалност.

Предуслов за музикалност је добар музички слух.

1

 

Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa

,

 Београд, 2008.

2

background image

Želiš da pročitaš svih 9 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti