Nameti

 
Uvod

Ekonomski i drugi instrumetni imaju za cilj da stimulišu inteziviranje aktivnosti pojedinaca, preduzeća i drugih institucija na planu zaštite i unapređivanja kvaliteta životne sredine.
Zakonskom regulativom definišu se adekvatna zakonska rešenja kojim se reguliše ponašanje svih subjekata u oblasti zaštite životne sredine. U ovu kategoriju svrstavaju se više pojedinačnih instrumenata, počev od obaveze monitoringa emisija u funkciji izdatih dozvola za zagađivanje, pa do obaveze izrade studija uticaja na životnu sredinu kad su u pitanju industrijske investicije. Inače, razni aspekti životne sredine uređuju se brojnim propisima.
1. Pojam i klasifikacija ekonomskih instrumenata

Ekonomski instrumenti su konkretne mere kojima se utiče na troškove i koristi privrednih subjekata čime se podstiče njihovo poželjnije ponašanje prema životnoj sredini. Oni, po pravilu podrazumevaju ili finansijski transfer između zagađivača i zajednice ili formiranje novih oblika tržišta. Inače, ekonomski instrumenti se uvode sa ciljem da omoguće odgovarajuće vrednovanje ekoloških resursa i time obezbede njihovu ekonomski efikasniju i ekološki efektivniju alokaciju.
Ekonomski instrumenti, koji se danas koriste u zemljama sa razvijenim sistemom tržišne ekonomije mogu biti klasifikovani na različite načine. Jedna od najčešće korišćenih klasifikacija razvrstava sve ekonomske instrumente na: dažbine, subvencije, sisteme refundacije depozita, stvaranje posebnih tržišta i primenu finansijskih podsticaja.
U literaturi i u praksi tržišnih privreda susreće se klasifikacija ekonomskih instrumenata zaštite životne sredine na: emisione namete, razmenjive dozvole, sisteme depozita i refiindacije, ekstrakcione dažbine i pravila za obezbećenje odgovornosti.
U praksi pojedinih zemalja primenjuje se klasisfikacija ekonomskih instrumenata na: naknade, trgovinu dozvolama, diferencijalno oporezivanje, subvencije i sistem depozito.
Najvažniji ekonomski instrumenti koji se mogu preduzeti u zaštiti životne sredine obuhvataju: mere ograničavanja, naknade za zagađivanje, naknade za korišćenje prirodnih resursa i energije, naknade za usluge prikupljanja i deponovanja otpada, porezi na prornet proizvoda, oslobađanje od carina, porezi na opremu i hemikalije, krediti i bespovratna sredstva.
Svaka od navedenih klasifikacija ekonomskih instrumenata može da pomogne boljem sagledavanju prednosti i nedostataka pojedinih instrumenata i efektivnijem izboru instrumenata u procesu projektovanja politike zaštite životne sredine. Međutim, do danas ekonomski instrumenti nisu u dovoljnoj meri ni izučeni ni iskorišćeni.
Industrijski razvijene zemlje primenjuju ekonomske instrumente već duži niz godina. Pre samo tridesetak godina ekonomski instrumenti su bili primenjivani u nekim zemljama pre kao izuzetak nego kao pravilo. Uz to, javno mnjenje je imalo izrazito negativan odnos prema njima, uključujući stanovništvo, industrije i vlade. Danas se ekonomski instrumenti zaštite životne sredine u razvijenim zemljama smatraju neophodnim delom politike životne sredine i nezaobilaznom dopunom regulativnim instrumentima.