Nastanak i razvoj berzi

POJAM NASTANAK I RAZVOJ BERZI

Berze predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata finansijskog sistema  u razvijenim ekonomskim sistemima današnjice , i iz tog razloga  jasno je zašto se posvećuje posebna pažnja razvoju i poslovanju berzi.  U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je to berza“. Većina odgovora glasi “Berza je mesto gde se kupuje I prodaje”.  Ovaj odgovor je tačan i prihvatljiv, ali ne objašnjava razliku izmedju berze, pijace, prodavnice  i sličnih institucija . Razlika svakako postoji i u tome leži suština berze kao institucije. Da bi videli razliku izmedju berze , pijace i prodavnice , moramo dati odgovor na sledeća pitanja, GDE SE TRGUJE, ČIME SE TRGUJE, KAKO SE TRGUJE. Berzu  danas možemo definisati kao visoko organizovane institucije gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima  trgovine, pri čemu taj predmet mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji.

BERZANSKI POČECI , NASTANAK I RAZVOJ

U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu…
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije…). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka – kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.
Prapočeci berzanskog oblika trgovanja, javljaju se još u davnim vremenima kada se veliki broj trgovaca okupljao na pijacama, trgovima, sajmovima, vašarima i drugim mestima, na mestima gde je dolazilo do susretanja ponude i tražnje za  različitim oblicima robe. Pošto je razvoj industrije i jačanje gradova uticao na to da više nije bilo moguće svu robu izložiti vašari su prevaziđeni. Umesto vašara na kojima se izlagala celokupna količina robe, organizuju se sajmovi na kojima se izlažu samo uzorci. Na sajmovima su mogli učestvovati samo trgovci koji su ispunjavali određene uslove. Kupovala se i prodavala roba čije osobine su bile poznate svim  trgovcima i koja je bila karakteristična za dato podneblje. Zbog poverenja koje je vladalo  između trgovaca nekada se trgovalo i bez uzoraka, na datu reč. Upravo ovo dovelo je do uslova da se pojave berze.
Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansu, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der  Bursa  Sam naziv berza vezuje se za vlastelinsku porodicu Van den Beurse iz Briža, tačnije bankara Van der Bursa iz Briža i grb koji je imao, a bio je u vidu kese ( kesa-lat. Bursa). U XV veku trgovci iz Briža su se okupljali u lokalu njegove porodice da bi razmenjivali novac i imajući u vidu mesto gde se sastaju, kao i navedeni grb,  počeli da upotrebljavaju reč berza kao oznaku za svoje sastanke. Prema drugoj verziji ime potiče od francuske reči “bourse”, koja je označavala mesto gde su se sastajali trgovci još početkom XV veka, radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka  slična institucija i dobila ime.
Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine, Tuluzu, Veneciji, Bolonji, Đenovi, Marselju u kojima su se u tačno određenom vremenu i na određenom prostoru obavljale trgovačke transakcije. To znači da trgovinski poslovi koji su se javljali kao potreba, dovode do nastanka berzi kako bi se na lakši, sigurniji i organizovaniji način obavljala trgovina.Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogađali oko cene i sami utvrđivali uslove i način plaćanja. Daljim razvojem trgovine, susreti između trgovaca postaju sve češći i redovniji, gde nije mogao da dođe ko hoće, već ko ispunjava određene uslove. U to vreme određuju se standardi i kriterijumi , kako za učesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograničava na mali broj važnih proizvoda. Pristupa se standardizaciji roba, čime se postiže da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim kao i u najvećim količinama, što omogućava olakšano obavljanje trgovinskih transakcija i onda kad ona nije na tržištu i kad je trgovac nema, jer je sugurno da će moći da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Briž i XVI vek.  Prve organizovane berze pojavljuju se u XV veku. Smatra se da je prva osnovana u Anversu 1460. godine. Druga po redu berza osnovana je u Parizu “Bourse de Valeurs” 1563., a treća u Londonu 1566.“Royal Exchange”, današnja “Stock Exchange