Neophodnost posedovanja veština verbalne komunikacije

Uvod

Za komunikaciju možemo reći da je multidisciplinaran pojam široke denotacije koji baštini kako saznanja različitih područja psihologije tako i drugih nauka, a označava kako saopštenje tako i tok, proces saopštavanja. Postoje različite definicije komunikacije, njenih odrednica, ali za ovu priliku možemo reći da ljudi komuniciraju (saopštavaju) stavove, potrebe, želje, htenja, te da i sama socijalna interakcija počiva na komunikaciji.

Prema jednom shvatanju, teoriji informacija, komunikacijski proces sastoji se od:
1. pošiljaoca,
2. primaoca,
3. medija (“kanal veze”, posrednik između pošiljaoca i primaoca),
4. poruke (značenje ili informacija koja se prenosi od pošiljaoca do primaoca)i
5. ishoda (promene u ponašanju primaoca).

Prva četiri navedena elementa određuju kvalitet i uspešnost komunikacijskog procesa i njegov ishod. Parametri komunikacionog procesa mogu biti tumačeni kroz različite psihološke discipline, ali za ishod bitno je da je svaki od navedenih elemenata kompleksan po sadržaju. Tako možemo reći da u komunikacijski proces učesnici komunikacije, pošiljalac i primalac, unose mnoštvo sadržaja koji utiču kako na korišćenje medija i na sadržaj poruke tako i na sam ishod komunikacije.

“Pretek sadržaja” može se odnositi na sklop ličnosti, na prethodno iskustvo, trenutno stanje itd., a odnosi se kako na pošiljaoca tako i na primaoca i može uticati i na druge parametre procesa. Mediji u komunikaciji kod ljudi mogu se podeliti na verbalni i neverbalni kanal. Kada se još uzme u obzir da ljudi ne komuniciraju samo na kognitivnom već i na emotivnom nivou, jasno je koliko komunikacijski proces može biti složen.

Kao okosnica socijalne interakcije, komunikacija, ako nije uspešna ili nije dovoljno uspešna može dovesti do različitih ishoda, do konflikta ili distanciranja učesnika u komunikaciji. Niti jedna od navedenih implikacija ne predstavlja poželjan obrazac za socijalnu interakciju i najčešće ne zadovoljava ni jednog učesnika u komunikaciji niti svrsishodnost socijalne interakcije. Stoga je utvrđivanje parametara koji vode adekvatnoj komunikaciji predmet interesovanja različitih psiholoških disciplina.

Bez komuniciranja bilo bi teško – ako ne i nemoguće – voditi bilo koji posao. U stvari, komunikacija se dešava stalno, na svim nivoima i u svim oblicima poslovanja. To je zato što svi ljudi moraju da komuniciraju da bi postigli bilo kakav međusobni odnos. Zapravo, komunikacija
nas čini ovim što jesmo, pošto je ona osnova stvaranja kulture.

Bez obzira na to koliko je komunikacija jedna bazična i univerzalna pojava, kao što su nam potrebne određene veštine i znanja za određene poslove, isto tako i komunikacija treba da se prilagodi određenim poslovnim situacijama da bi bila što efikasnija i uspešnija. Korišćenje samo naših urođenih komunikativnih sposobnosti je često nedovoljno za uspešnu poslovnu komunikaciju.

Iako je jezik važna komponenta komunikacije, ona se ne svodi samo na razumevanje i korišćenje jezika. Komunikacija je mnogo širi pojam od jezika – uključuje prenošenje ideja i razumevanje ideja druge osobe. Ljudi iz različitih kultura različito razmišljaju o istim stvarima. Nečija sposobnost da govori tri različita jezika još uvek ne znači da on može da sagleda stvari na način na koji bi to učinili ljudi koji pripadaju drugim kulturama.

U globalnom okruženju ignorisanje multikulturnog komuniciranja može dovesti do ozbiljnih problema. Drastičan je primer Hajnriha Libkea (Heinrich Lubke), predsednika nekadašnje Zapadne Nemačke, koji je ovim rečima pozdravio Liberijce tokom svoje zvanične posete Liberiji 1962. godine: „Dame i gospodo, dragi crnci.“ Možemo samo zamisliti reakciju „crnaca“ i uskomešanu političku javnost koja ga je dočekala na povratku kući. Danas je obim ljudskog komuniciranja doveden do neslućenih razmera. Moderne telekomunikacije nude pristup bilo kojoj tački sveta u realnom vremenu.

Dok su u prošlosti nesporazumi, uglavnom, ostajali u lokalnim okvirima, u današnjem „globalnom selu“ poruka odmah dopire do svih uglova sveta, tako da su posledice nesporazuma i loše komunikacije mnogo veće danas nego ranije. Veliki je značaj komuniciranja u današnjem poslovanju. Ono ne samo da pomaže poslovanju, nego poboljšava poslovne odnose. Kao što dobra i uspešna komunikacija može povećati profit, tako ga loša i pogrešna komunikacija može smanjiti. Ne smemo zaboraviti da sve počinje ispunjavanjem potreba i želja ciljnog tržišta, a ne samo prodajom naših proizvoda. Zato, sve počinje procesom komunikacije.