Садржај:
1) Увод
2) Позитивноправна решења
3) Отказ од стране запосленог
3.1. Незаконити отказ од стране запосленог
4) Отказ од стране послодавца
4.1. Отказни разлози
4.2. Неоправдани отказни разлози
5) Незаконити отказ
6) Остваривање и заштита права запослених
6.1. Улога судова у поступку заштите права запослених
7) Закључак
8) Литература
1
1) Увод
Сваки радни однос, био заснован на одређено или неодређено време, мора
једном престати. Основи и случајеви престанка радног односа подлежу строгом режиму
позитивног законодавства. Важност легислативног регулисања овог питања огледа се,
пре свега у чињеници да се детаљним прописивањем основа престанка радног односа
штите права запослених. Рад је за радника извор егзистенције, а њему као слабијој
страни у уговорном односу треба обезбедити одговарајућу правну заштиту. У даљем
излагању, биће више речи о незаконитом престанку радног односа и о улози судова у
поступку заштите права запослених.
Закон о раду
1
у члану 191. садржи норме везане за незаконит престанак радног
односа, иако их у наслову поменутог члана законодавац назива "незаконитим отказом".
Овај члан регулише, у својих шест ставова, питања и последице незаконитог престанка
радног односа у смислу права запосленог на реинтеграцију, накнаду штете и уплату
доприноса као и тзв. супституцију реинтеграције.
Наиме, незаконит отказ, као такав повређује императивне норме, а има, сем
правне и другу вишестурку димензију: економску, социјалну, етичку и др. Уз незаконит
отказ, и институт неоправданог престанка радног односа уско је везан за ову тематику,
јер, иако није директно супростављен императивним прописима, коси се са социјалним
нормама, добрим радним обичајима, етичким постулатима и начелу праведности. Код
незаконитог престанка радног односа долази до повреде објективног права, док код
неоправданог отказа манифестује се субјективна грешка. Тада се испитује да ли онај
који раскида радни однос је то своје право злоупотребио
2
. Институт незаконитог отказа
постоји ради заштите запосленог, те је основна идеја да се оно користи као средство
против незаконитог поступања од стране послодавца. Међутим, пракса је показала да се
незаконит отказ може појавити и у супротном смеру, али такође на штету запосленог.
Ово се односи на тзв. “изнуђени отказ”
3
, када радник отказује уговор о раду мањивом
вољом (нпр. под принудом).
1
Закон о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09)
2
Александар Балтић, Основне карактеристике престанка радног односа, “Правна мисао”, бр. 11-12/69
3
Драгољуб Симановић, Радноправна читанка, Службени гласник, Београд 2009, стр. 29.
2
3) Отказ од стране запосленог
Запослени има право да послодоавцу откаже уговор о раду. Ово право
запосленог произилази из права на рад и слободе рада
4
. Право на рад и слобода рада
управо то и значе – да запослени по својој вољи бира занимање и образовање с тим у
вези, почетак и окончање рада, под условима који су једнаки за све.
Право на отказ уговора о раду запослени може искористити без обзира на разлог
и време. Према томе, основ за престанак радног односа у овом случају јесте управо
воља запосленог. Битно је да његова воља нема мана, тј. да запослени није био изложен
притисцима, претњама, да није био у заблуди или да није био преварен. Сем тога,
важно је да је запослени дао отказ у урачунљивом стању, тј. да је у време давања отказа
био свестан својих поступака, могао њима да управља и да схвата значај и последице
тих поступака. То је типична ситуација давања отказа од стране запосленог.
Прописима нису предвиђени случајеви, разлози и услови под којима запослени
може правно да изрази своју вољу о престанку радног односа. Међутим, ради
минималне заштите интереса послодавца, ипак су предвиђена два услова за давање
отказа:
a) отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писаном облику
b) отказ се доставља најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан
престанка радног односа.
У овом случају престанка радног односа није потребна никаква одлука
послодавца, јер радни однос престаје независно од његове воље. Уколико се доноси
одлука или решење, ти акти могу имати само декларативно значење.
3.1. Незаконити отказ од стране запосленог I pr posledice
Постоји и атипична ситуација у којој запослени може дати отказ уговора о раду.
Ова ситуација постоји онда када запослени откаже уговор о раду због, од стране
послодавца учињене повреде обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о
раду, и када запослени има сва права из радног односа, као у случају да му је
незаконито престао радни однос. Повреде обавеза које послодавац може да изврши
4
Члан 178 Закона о раду
4
