4
Посебно неповољна одлика незапослености у Србији јесте њена дуготрајност: чак
две петине незапослених не ради дуже од пет година,а само четвртина краће од годину
дана. То значи да у Србији није у питању циклична, већ структурна незапосленост, код
које су шансе за поновно запошљавање све мање. Посебно су погођени млади људи, који
великим делом годинама не успевају да се укључе на тржиште рада, постајући „изгубљена
генерација“.
Бројне су и озбиљне негативне последице високе незапослености и ниске
запослености у Србији:
смањење друштвеног производа земље у односу на потенцијални,
губитак људског капитала, јер радне способности незапослених опадају с
временом;
повећање сиромаштва, јер незапослени не остварују никакав приход,
проширење социјално-психолошких проблема,
угрожавање политичке стабилност.
5
1. НЕЗАПОСЛЕНОСТ
1.1.
Појам незапослености
У свим савременим друштвима незапосленост се посматра као велики
индивидуални, социјални, економски а неретко и као политички проблем. Незапосленост
настаје као резултат промена у организацијама, било да су оне изазване унутрашњим
факторима (нпр. променом власника и доласком нових стандарда рада) или
спољашњимоколностима (нпр. доwнсизинг као ефекат економске кризе).
Упркос уобичајеним схватањима о негативним последицама незапослености, нека
новија истраживања указују на то да губитак посла не мора увек да значи и проблем.
Имајући на уму и негативан и позитиван исход губитка посла, поставља се питање како се
може одредити појам незапослености. Овде се полази од одређења по коме незапосленост
представља статус радно-активне и радно-вољне особе који је настао након
недобровољног губитка плаћеног посла. Радно-активна особа значи да је особа у доби
између 15 и 65 година старости, док се атрибут „радно-вољна“ односи на оне који након
губитка једног желе ново запослење.
Тржиште рада је у равнотежи ако је при датом нивоу зарада понуда рада једнака
тражњи за радом.
1
Међутим, тржиште рада је специфично по томе што на њему увек
постоји одређени број радно способних појединаца који су без посла. Неки радници сами
напуштају радно место, неки су постали вишак и добили отказ, за неке тренутно у
предузећу нема посла, али ће их предузеће поново упослити ако се повећа обим посла. Не
треба заборавити ни младе који су управо завршили школовање и налазе се у потрази за
послом.
Одређени број људи је некада радио, остао без посла и након дугог и неуспешног
трагања за новим послом одустао од даљег тражења. Један део њих ће можда у периоду
просперитета, охрабрен, поново кренути у потрагу за послом. Укупну радну снагу чине
1
Стојановић Б. „ Тржишта рада и проблеми запослености у ЕУ", Институт за европске студије Бгд, 1997.г.
стр. 150.
