УВОД
Мотив писања рада јесте значај обичаја као извора породичног права. Обичаји
некад касне за савременим тенденцијама, али понекад обичаји исправљају одређене
непрецизне законске норме, попуњавају правне празнине или нам служе да би се лакше
применили одређени правни стандарди са којима морамо да се изборимо.
Од почетка цивилизације људи су живели у групама, па је неминовно долазило
до сукоба између појединаца или мањих група унутар заједнице. Сукоби су имали
неповољну последицу да слабе групу као целину, тако да су много пре писмености
установљене норме понашања појединаца и група у заједници. Ова правила понашања
су резултат стеченог знања и и искуства, преношених с генерације на генерацију и
стицаних живљењем у одређеној друштвеној средини.
1
До установљавања писаних
извора права, обичаји су били искључива правила понашања којима се уређивао живот
у друштвеној заједници.
2
Све до краја 18. века обичајна правила су била најбројнији и најважнији извори
права. Прва државна права су настала или преузимањем садржине обичаја и његовим
преобликовањем у форму државног правила или прописивањем државне санкције
обичајном правилу
3
.
Од тог времена писано и кодификовано државно право
преовлађује, нарочито у европскоконтиненталним правним системима.
Осим општих одлика обичаја, у даљем раду ће се разрађивати и обичај као
извор породичног права у упоредном праву.
1
Милан Почуча , Небојша Шаркић, Породично право и породично правна заштита, Правни факултет
Универзитета Унион у Београду, Београд, 2011, стр.45.
2
Даница Попов, Грађанско право-општи део, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2012, стр.56.
3
Владан Кутлешић, Увод у право, Мегатренд универзитет
,
Београд, 2008,стр.115
2
