финансијској   области,   којим   криминалне   организације   стичу   велики   профит,   је
фалсификовање   новца   и   прање   новца.   Поред   ових   профитабилних   облика
криминалне дјелатности, организовани криминалитет, се бави и другим видовима
криминалитета   у   привредно-финансијској   области   као   што   су:   улагање   новца   у
легалан бизнис, манипулације у поступку приватизације, крјумчарење разном робом
велике   вриједности,   спољнотрговински   промет   и   девизно   пословање,   обављање
других профитабилних послова кориштењем свога положаја, кориштење корупције
како би се наведене трансакције обавиле на најлакши начин. Наведени облици се
испољавају кроз разне финансијске, привредне и друге трансакције, па се може рећи
да је та дјелатност искључиво везана за област привреде и финансија.

Облици криминалитета који се јављају у привредно-финансијској области су

се   веома   вјешто   прилагођавали   новим   друштвено-економским   односима   и
позитивним законским прописима који регулишу ову материју. Знатна специфичност
криминалитета, који се јавља у овој области, огледа се у томе што учиниоци ових
дјела   веома   добро   познају   законске   прописе,   па   своју   криминалну   дјелатност
усмјеравају   до   самих   граница   дозвољеног   понашања   и   вјешто   искориштавају
одређене правне празнине, као и честе измјене, допуне и открива и недоречености
законских прописа.

Битна карактеристика криминалитета који се јавља у прривредно-

финансијској области је његова прикривеност, јер посљедице, које проузрокује ова
дјела, се тешко откривају због тога што су у вријеме извршења дјела непознати и
кривично дјело и његов учинилац, па се углавном откривањем кривичног дјела
открива и њихов учинилац.

Криминалитет у привредно-финансијској области више продукује пропадање

земље него класични облици криминалитета, зато што доводи до настанка огромних
штета, неправде, кршења права грађана, продукује незапосленост, нарушавају се
економски односи, долази до противправног присвајања имовине као и до
неоснованог богаћења једног слоја људи, што доводи до слабљења економске моћи
земље.

Наиме, да би остварио своје циљеве, организовани криминалитет успоставља

спрегу   са   државом   и   њеним   органима   у   различитим   нивоима   власти.   Постојање
овакве   везе   и   јесте   један   од   услова   настанска   и   постојања   организованог
криминалитета,   јер   му   то   омогућава   елиминисање   и   неутралисање   активности
државних   и   других   органа   у   прикривању   криминалне   дјелатности.   Према   томе,
корупција   је   значајна   дјелатност   организованог   криминалитета   помоћу   које   се
остварује знатна добит. Организовани криминалитет се служи корупцијом и на тај
начон јача своју позицију, ствара ефикаснију заштиту од могућности откривања своје
криминалне дјелатности и обезбјеђује несметано дјеловање других профитабилних
дјелатности.   Успостављену   везу   криминалне   организације   са   органима   власти,
државних одрганима, привредних и финансијским субјектима, као и са одређеним
политичким партијама и странкама веома је тешко открити као и индентификовати
лица која су у том криминалном ланцу.

У БиХ је привредни криминал у порасту, као и степен његове

организованости. То потврђује и чињеница да је 2007. године евидентирано 1.493
кривичних   дјела  привредног  криминала,   што   је   9,2   %   више   него   прошле   године.
Поред прања новца, највећи пораст кривичних дјела је у области фалдификовања
службене иправе којих је, 2007. године, регистровано 102, док је претходне,2006.
године,   забиљежено   58   кривичних   дјела.   У   2007.   години   регистровано   је   285
кривичних   дјела   злоупотребе   положаја,   што   је   за   26   %   више   него   у   претходној
години.   Међу   најбројнијим   кривичним   дјелима   из   области   привредног
криминалитета   је   и   несасбјестан   рад   у   служби.   Ових   кривичнох   дјела   је   у   2006.
години било 34, а у 2007. години 86.

2.1. Прање новца

У обављању својих незаконитих послова организовани криминалитет

остварује огромну количину новца. Да би се тај новац легализовао, а уједно прикрила
непоштена и незаконита дјелатност организованих криминалних група, прљави новац
се разним банкарским, привредним другим трансакцијама прикрива и добија
карактер новца који је зарађен на легалан начин.

Сам појам прања новца потиче од енглеске ријечи «монy лаундеринг», што

значи   легализација   капитала   стечена   криминалном   дјелатношћи,   односно
финансијске   трансакције     ради   прикривања   стварног   поријекла   новца   и   других
облика   капитала   на   тржишту.   Ради   се   о   процесу   прикривања   илегалних   извора
прихода   остварених   путем   извршења   кривичних   дјела,   с   циљем   укључивања   тих
прихода у токове легалног финасијског пословања.

Термин «прање новца» настаје у САД-у у периоду забране точења алкохола

тзб. прохибиције, у трећој деценији прошлог века, када су криминалци зарађени
новац од илегалне производње и кријумчарења акохолних пића приказивали као
зараду коју су остварили у ланцу својих праоница за прање рубља и аутомобила.
Поводом те појаве почело је да се употребљава термин «прање новца», одакле га је
преузела криминалошка наука.

Под садржајем појма «прање новца» подразумјева се дјелатност субјекта,

најчешће из области сиве економије и организованог криминалитета, којима ѕе
остварују услови за легализацију противправно стечене добити, чиме се покрива
њено криминално поријекло и ствара представу о законитој дјелатности.

Својим интерграцијом у легалне финансијске токове прикрива се

противправно стечен новац и криминална дјелатност учинилаца ове незаконите
радње, који добијају статус угледних економских моћника и поштених грађана.

Резултати студије Међународног монетарног фонда показују да нето приход у

свијету, од незаконитих радњи, достиже висину од 500 до 1000 милијарди долара,
што је готово 2 % свијетског друштвеног прихода. Такође се наводи да је вриједност
средстава настали прањем новца много већа него друштвени бруто производ у
појединим земљама. Прање новца, у многим земљама, је директно пропорционално
криминалу у предметним земљама, због тога што је предмет новца неопходно за
криминалце да би могли уживати у плодовима криминала. Данас се проње новца у

www.capital.ba

М. Бошковић, Организовани криминалитет и корупција, Висока школа унутрашњих послова, Бања

Лука, 2004. године, стр. 180.

Да би новац који су стејли различитим криминалним радњама (неовлашћена

производња   и   промет   опојних   дрога,   недозвољена   трговина   оружијем,   трговина
људима,   организоваље   проституције,   трговина   људским   органима,   кријумчарење
алкохола и дувана, уцјена, преваре, утаја и др.) могле да користе на легалан начин,
организоване   криминалне   групе   прикривају   његово   поријекло   на   тај   начин   што
оснивају тзв. « Оффсхоре» правна лица преко којих се низом финансијских операција
илегална средства легализују.

У току поступка прања новца користи се:



Банке и штедионице,



Инвестициони фондови инвестиционих удружења и других
финансијских организација,



Организације које обављају платни промет,



Организације које се баве поступком приватизације,



Осигуравајућа друштва,



Берзе и друге организације које се баве прометом вриједних папира,



Мјењачнице,



Организације за запошљавање,



Правна и физичка лица која се баве разним пословима ( организовање
путовања, куповина и продаја некретнина, продаја и наплата
потраживања) и др.

Постоји велики број облика испољацања прања новца, а заједничко им је да
процес прања новца пролази кроз три основне фазе:

стављање, полагаљње и

интерграција.

Агенција за истраге и заштиту (СИПА) БиХ

у 2007. години, регистровала је

да је БиХ претрпијела штету од 66 милиона КМ због прања новца и других брста
привредног   криминалитета.   У   истој   години,   Финансијско-обавјештајно   одјељење,
закључило   је   22   истраге   у   којима   су   испитане   бројне   финансијске   малверзације
организованих   криминалних   група   које   су   покушале   да   прљави   новац   убаце   у
легалне финансијске токове. Покушаји легализације криминалом зарађеног новца су
се   одвијали   у   различитим   областима,   тако   се   јављају   покушаји   финансијских
малверзација на берзи, у тргобини хартија од вриједности, разним трансакцијама,
приватизацији,   преварама   банака   путем   кредита,   манипулацији   осигуравајућих
друштава   и   микрокредитним   организација.   Овај   вид   криминалитета   је   добио   и
транснационални   карактер   јер   су   у   већини   откривених   случајева,   који   су
прослијеђени Тужилаштву БиХ, укључени страни држављани или њихове фирме.

Према Извјештају о стању сигурности у БиХ, који је у 2008. години усвојио

Савјет министара, евидентно је да је број кривичних дјела прања новца током прошле
године порастао за 600%, јер су у 2006. години регистрована само два кривична
дјела, док је у 2007. години регистровано 14 кривичних дјела прања новца.

2.1.1. Фаза стављања

Стављање преставља фазу у поступку прања новца који се састоји у размјени

илегално стеченог новца најчешће у хартије од вриједности,са којима је лакше
руковати, а потом се врши његово стављање у финансијске токове. Овај поступак
подразумјева физички улазак готовине криминалног поријекла у финансијски систем
путем банкарских полога, новчаних налога или електронским трансфером преко

www.capital.ba