Odlomak

Uvod

Mnogostruke povezanosti energetike, privrednog razvoja i uslova života stanovništva upućuju na pojačani interes države u oblasti energetike.
Praktično svaka zemlja u određenoj meri sprovodi državnu politiku razvoja energetskog sektora da bi obezbedila potrebne količine energije uz što manje neposredne i posredne troškove.
Obezbeđenje energije na efikasan način je višedimenzionalni problem i uključuje:
definisanje neophodnih količina energije sa stanovišta objektivnih mogućnosti i uslova razvoja zemlje, te agregatne energetske efikasnosti, tehničke, tehnološke i ekološke aspekte proizvodnje, konverzije, transporta i potrošnje energije, izbor društveno i ekonomski prihvatljive cene, sigurnosti i kontinuiteta u snadbevanju energijom.
Državnom energetskom politikom i njenim instrumentima potrebno je obezbediti ambijent za optimalno zadovoljenje postavljenih zahteva, često i međusobno oprečnih. Karakteristike energetike, a posebno potrebno vreme za izgradnju kapaciteta, upućuju na sagledavanja u produženom vremenskom horizontu.
Energetika je, mnogo više nego ostale delatnosti, naročito tokom prethodne dve decenije, poprimila globalne razmere, i tu činjenicu mora da uvažava svaka energetska strategija.
Energetski resursi su ograničeni, u najvećem delu neobnovljivi i neravnomerno raspoređeni. Svetsko tržište energije delom je kontrolisano od strane multinacionalnog kapitala, ali je i podložno nepredvidivim uticajima drugih, prevashodno političkih faktora. Svetske cene su u velikoj meri postale reper za vrednovanje domaćih energetskih resursa. Proizvodnja i korišćenje energije su veliki zagađivači životne sredine, a ekološke posledice ne mogu se lokalizovati na državnu teritoriju. Međunarodne konvencije i propisi zaštite okoline postali su obavezujući za nacionalne energetike.

 

 

 

Neobnovljivi izvori energije

Ugalj

Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se pretežno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je od tresetišta iz daleke prošlosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim povećavanjem relativnog sadržaja ugljenika(C) uz istovremeno smanjivanje relativnog sadržaja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Imamo niz sukcesivnih pretvaranja: bijni ostaci i drvo–>trest–>lignit–>mrki ugalj–>kameni ugalj. Taj  proces je trajao stotinama miliona godina.

 

 

 
Rezerve uglja
Dva velika pojasa nalazišta kamenog uglja obavijaju Zemlju. Jedno je na severnoj polulopti i polazi od severnoameričkog kontinenta, preko srednjeg dela Evrope i bivšeg SSSR-a do Kine. Drugi pojas polazi od južnog Brazila, preko južne Afrike do istočne Australije. Pripadaju mu i nalazišta u Indiji.
Najveće svetske rezerve mrkog uglja i lignita nalaze se između 35. i 70. stepena geografske širine na Severnoj i Južnoj polulopti.
Svetske rezerve kamenog i mrkog uglja iznose oko 510 milijardi tona. Najveće rezerve nalaze se u SAD, Rusiji, Kazahstanu, Australiji, Kini i Indiji (oko 73% svetskih rezervi).
Svetske rezerve lignita iznose oko 470 milijardi tona, a najveće rezerve se nalaze u SAD, Nemačkoj, Rusiji, Australiji, Kini (oko 80% svetskih rezervi lignita).Na slici grafik dat je pregled o rezervama

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese