Ogist Kont

UVOD
Nijedan covek, naravno, nije u stanju da utemelji citavu jednu oblast istrazivanja – stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj socioloskoj misli. Posebno mesto, ipak, obicno se daje francuskom autoru Ogistu Kontu (1798-1857), ako ni zbog cega drugog, onda zbog toga sto je on zapravo izumeo rec „sociologija”. Kont je u pocetku koristio izraz „drustvena fizika”, ali istim izrazom sluzili su se i neki od njegovih intelektualnih suparnika tog vremena. Kont je zeleo da napravi razliku izmedju svojih misli i njihovih, pa je skovao izraz „sociologija”, kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji.

Kontovo misljenje odrazavalo je burne dogadaje njegovog vremena. Francuska revolucija unela je znacajne promene u drustvu a rast industrijalizacije menjao je tradicionaini zivot francuskog stanovnistva. Kont je nastojao da stvori nauku o drustvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog sveta isto onako kao sto su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizickog sveta. Iako je Kont uvideo da svaka naucna disciplina ima svoj predmet izucavanja, verovao je da sve one dele nacin misljenja i naucni metod koji ima za cilj da otkrije univerzalne zakone. Kao sto nam otkriće zakona u prirodnom svetu omogućava da kontrolisemo i predvidimo dogadaje oko nas, otkrivanje zakona koji upravljaju ljudskim drustvom moze nam pomoći da oblikujemo nasu sudbinu i unapredimo blagostanje covecanstva. Kont je obrazlagao da se drusrvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nacin kao sto to cini fizicki svet.

Kontova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. Verovao je da sociologija treba da primeni iste stroge naucne metode u izucavanju drustva kao sto ih fizika ili hemija koriste da bi ispitale fizicki svet. Pozitivizam zastupa misljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo cinjenicama koje su podlozne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Na osnovu culnih zapazanja, Covek moze zakljucivati o zakonima koji objasnjavaju vezu izmedu posmatranih fenomena. Razumevanjem uzrocnih odnosa izmedu dogadjaja, naucnici su u stanju da predvide buduće dogadjaje. Pozitivisticki pristup u sociolgiji veruje u proizvodnju znanja o drustvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poredjenja i eksperimentisanja.

1. OGIST KONT
1.1. ZIVOT

Ogist Kont (Auguste Conte) rodjen je 19. januara 1798. u Monpeljeu (Francuska) u monarhistickoj katolickoj porodici, koja je jako uticala na njegova kasnija shvatanja. Upisao se na politehniku u Parizu. To je bio cuveni fakultet, koji je bio poznat po privrzenosti francuskim idealima republikanizma i progresa. Politehnika je bila zatvorena 1817, da bi se napravila reorganizacija. Zbog toga je Kont napustio te studije i presao je na medicinu u Monpeljeu. Kada se Politehnika ponovo otvorila nije trazio prijem.

Vrativsi se u Monpelje Kont je dosao u sukob sa svojom porodicom privrzenoj katolicanstvu i monarhizmu. Zbog toga se ponovo zaputio za Pariz, gde je zaradjivao radeći sitne poslove. U avgustu 1817. postao je student i sekretar grofa Sen Simona, koji je uveo Ogista Konta u intelektualno drustvo. Kont se 1824. razisao sa Sen Simonom zbog nepremostivih medjusobnih razlika.

Kont je tada znao da zeli da radi na filozofiji pozitivizma. Taj plan je publikovao 1822 kao „Plan naucnih proucavanja za reorganizaciju drustva“. Nije uspeo da dobije akademski polozaj, pa je pri svakodnevnom prezivljavanju zavisio od sponzora i prijatelja spremnih da mu pomognu. Ozenio se Karolin Masen, ali rastali su se 1842. Bio je 1826. u dusevnoj bolnici, koju je napustio, a da se nije izlecio. Umro je 1857.
Kont je bio poznati matematicar i covjek sirokog enciklopedijskog znanja. Bio je plodan i kao pisac. Glavna su njegova dela:
– “Kurs pozitivne filozofije” u sest knjiga (1832—42), osnovno delo, u kome je obradjena i sociologija;
– “Sistem poztivne politike ili socioloska rasprava kojom se ustanovljava religija covecanstva” (1851—4) i
– “Subjektivni seistem ili univerzalni sistem svojstven normalnom stanju covecanstva” (1856).