Opšti sporazum o carinama i trgovini

UVOD

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljni, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju. Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti. Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke- pa čak i međudržavne granice i to onda kada su one razdvojene političkim ili nekim drugim činiocima. Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskih odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. U osnovi toga stoje ekonomski interesi država i njihova ekonomija. Iz međunarodnog ekonomskog okruženja dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku stabilnost svake zemlje.
Spoljna trgovina dovodi do ubrzanja naučnog i tehničko- tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno. Inovacije u nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko- tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje, ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina, i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.
Svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije.

1. SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Uporedo s procesom vremenskog i prostornog ustaljivanja trgovinskih operacija, odvijala se i podela rada i specijalizacija u trgovini. Danas je lako definisati spoljnu  i unutrašnju trgovinu i sve ostale forme trgovine. Međutim, dugo vremena se nisu mogli jasno precizirati poslovi koji dolaze u nadležnost pojedinih formi trgovina. Ako danas, sa stanovišta istorijske distance, posmatramo razvoj trgovine, ne može se izbeći utisak da je sve do pojave kapitalizma, proizvodnja imala pretežno naturalni karakter. Zbog toga je i robno- novčana razmena bila skromnih dimenzija. U tom periodu se robno- novčana razmena posredstvom trgovine (unutrašnje i spoljne) ograničavala na mali broj artikala (zanatski proizvodi, oružje, začini, ulje, svila i slično).
Međunarodna trgovina predstavlja razmenu robe i usluga preko državnih granica. U većini zemalja čini značajan deo BDP-a. Iako je međunarodna trgovina bila prisutna tokom istorije, njen ekonomski, socijalni i politički značaj se povećao u zadnjih nekoliko vekova, uglavnom zbog industrijalizacije, razvoja transporta, globalizacije i multinacionalnih korporacija. U stvari, rastuća međunarodna trgovina je ono što se uglavnom podrazumeva pod pojmom globalizacija.
Prema spoljnotrgovinskim propisima naše zemlje, pod pojmom spoljna trgovina podrazumeva se prekogranični promet (izvoz i uvoz) robe i usluga. Reč je o transferu prodate robe i pružanju usluga između preduzeća kupca i prodavca, pri čemu je jedan od učesnika na teritoriji naše, a drugi, na teritoriji druge države.
Osnovni ciljevi spoljnotrgovinskog poslovanja su:

•     promena materijalne strukture proširenog proizvoda izvozom sopstvenih proizvoda i uvoz roba i dobara deficitarnih na domaćem tržištu;
•     uvoz radi održavanja robnih rezervi na planiranom nivou;
•     unapređenje proizvodnje i podizanje proizvodnja na nivo savremenih dostignuća;
•     povećanje konkurentske sposobnosti privrede;
•     da se proizvodnja učini revitabilnija povećanjem izvoza, i
•     povećanje obima nacionalnog dohotka.