Organi Evropske Unije

Uvod
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje 1952. godine osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice — Evropske zajednice za ugalj i čelik. U Evropi su 1958. godine osnovane još dve nadnacionalne zajednice — Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u Evropsku zajednicu. Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji 1993. godine kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav.
Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 članica je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni građani se služe zajedničkom valutom, a članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljno-političkim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom na svetu.
Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.
Evropska zajednica je zadržala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su objedinjena rešenja triju zajednica i najbolja rešenja preuzeo za sebe. Ključne organe EZ preuzima Evropska unija ili ih EU samo “posuđuje”, koristeći se subjektivitetom organa EZ. Ovi organi, ponovo definisani ugovorom iz Amsterdama, zadržavaju puni kontinuitet prava, obaveza i nadležnosti kao organi Evropske unije.
Okosnicu inače složenog institucionalnog mehanizma EU i EC čini šest glavnih organa – institucija. To su Evropski Savet, Savet, Komisija, Evropski parlament, Sud pravde evropskih zajednica i Finansijski sud. Od navedenih šest organa samo dve institucije – Evropski savet i Savet ministara – jesu organi u kojima sede predstavnici država članica, sa prevashodnim ciljem da štite interese svoje države. U sastav preostala četiri organa ulaze lica koja su, istina, državljani država članica, ali njihovo delovanje nije i ne sme biti, zasnovano na instrukcijama njihovih vlada.