Organizacija rada u preduzeću i ekonomska snaga preduzeća

UVOD

Organizacija je simbioza rada i sredstava definisana ciljem u procesu društvene reprodukcije iz koje proizilazi određenost i strukture rada i strukture sredstava. U preduzeću sastav radnog kolektiva uslovljen je dejstvom raznih faktora, kao štu su mogućnosti iznalaženja odgovarajuće radne snage, izbor koji može biti obavljen više ili manje intuitivno ili na bazi naučnih metoda izbora, greške u izboru ili čak slučajnosti. Zbog toga sastav radnog kolektiva može više ili manje odgovarati potrebama.
1) Kvalifikovanost, mora biti određena za svako pojedino radno mesto. Svako radno mesto s obzirom na poslove i zadatke koji se na njemu obavljaju, postavlja svoje zahteve u odnosu na čoveka koji će na njemu raditi i zadatke obavljati. Ti zahtevi se tiču vrste i stepena kvalifikovanosti radnika kao i drugih sposobnosti i osobina koje mora imati radnik da bi odgovarajući posao mogao obavljati.
2) Overa sposobnosti radnika za određeni posao je drugi problem koji se mora rešiti da bi se zadovoljio princip organizacije kolektiva: pravi čovek na pravo mesto. I ovaj se problem javlja kao problem metoda te ocene.
3) Ravnoteža između potrebne kvalifikovanosti za izvršenje zadatka i realne kvalifikovanosti radnika kome je zadatak poveren predstavlja težište problema optimalnog sastava radne snage, jer se u problemu održavanja te ravnoteže nalazi suprotnost između ravnoteže koja se uspostavlja u rešavanju prva dva problema i dinamike života koja tu ravnotežu narušava. S jedne strane, radnik razvija i usavršava svoju stručnu spremu i diže je na viši stepen, kako radom na samom radnom mestu tako i svojim opštim kulturnim razvijanjem. S druge strane, razvoj nauke i tehnike utiče na promene u tehnološkom postupku i procesu rada, te se menja obim i karakter zadataka na pojedinim radnim mestima kao i način izvršavanja zadataka, usled čega se menja i vrsta i stepen kvalifikovanosti potrebne za izvršenje zadatka.