VISOKA TEHNOLOŠKO UMETNIČKA STRUKOVNA ŠKOLA
LESKOVAC
Tema:
Organizaciono ponašanje
(Seminarski rad iz Poslovnih komunikacija)
Studijski program:
Tekstilna hemija i zaštita životn sredine
Profesor:
Student:
dr Emilija Đikić Jovanović Slavica Đurović
Br. indeksa:
817/13
Organizaciono ponašanje
2. ZNAČAJ IZUČAVANJA ORGANIZACIONOG PONAŠANJA
Živimo u organizovanom društvu. U organizacije spadaju razvne vrste
kompanija, profesionalnih agencija, vladinih odeljenja, ali su to i lokalne sportske
lige, političke parije, trgovinske unije (savezi) itd. Za sve njih važi isto : obezbditi
članove je lako, ali pridobiti ih da igraju zajeno je teži deo.
Pridobijanje ljudi da rade i igraju zajeno jedan je od rezultata izučavanja
organizacionog ponašanja. Svi radimo pod ljudima, sa ljudima ili kao rukovodioci,
iznad ljudi. Važno je znati šta obeležava ljudi pojedinačno i grupe, kao i imati jasnu
ideju šta označava nas same. Kao član jedne organizacije, možete se suočiti sa
događajima koji će vas zbuniti, razljutiti ili frustrirati. Shvatanje razloga zbog kojih
ljudi i grupe rade određene stvari u organizaciji ne menja činjenicu da ih oni rade, ali
ipak omogućava razumevanje ponašanja i reagovanje na način koji modifikuje to
ponašanje. Ovo omogućava izbegavanje eskalacije knflikata i kanalisanje ljudskih
napora u produktivnom pravcu.
Postoji još jedan razlog zašto je izučavanje organizacionog ponašanja važno.
Ako su organizacije neefikasne, onda ćemo sve ostavti na nižem nivou prosperiteta
od onog koji smo mogli da ostvarimo. Ako je gradska admiistracija loša, onda ćemo
svi plaćati previše taksi za premalo usluga. To se tiče i sreće. Efektivne organizacije
imaju srećne ljude. Ako organizacija funkcioniše na takav način da svako može da da
najbolje od sebe ida zauzvrat ostvari određene koristi, onda će svi biti srećniji i
prosperitetniji.Nauke o ponašanju još uvek nisu dostigle predvidivi nivo materijalnih
nauka. Međutim, organizaciono ponašanje može biti objašnjeno sasvim dobro.
Pomoću različitih nauka, možemo veoma često objasniti šta se dešava, promeniti ono
što se dešava i kontrolisati događaje, do nivoa praktičnih potreba. Kao što je Kurt
Levin primetio: ne postoji ništa praktično kao što je dobra teorija. Dobre teorije i
modeli uzimaju u obzir raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju predak u
israživanju ponašanja. One objašnjavaju klasu fenomena i stoga čine fenomen lakšim
za razumevanje.
4
Organizaciono ponašanje
3. POJAM ORGANIZACIONOG PONAŠANJA
Koreni izučavanja organizacionog ponašanja sežu u daleku 1924. godinu i
vezuju se za poznati „Hotorn eksperiment“
Danas je organizaciono ponašanje, pre svega, široko prihvaćeni koncept u
oblasti rukovođenja. Ovaj koncept se sve više razvija i približava svojoj zrelosti, tako
da bi uskoro mogao da se proglasi-naučnom disciplinom. Svakako, kao što je slučaj
sa svakom novom naučnom disciplinom, i u ovom slučaju ima mnogo nedefinisanih
pojava i problema. Pre svega dali je organizaciono ponašanje naučna disciplina koja
pretenduje da zameni sve koncepte upravljanja bihejvorističkom naukom i
tehnikama? Ili dali je predmet istraživanja organizacionog ponašanja podudaran sa
predmetom industrijske psihologije? Na svu sreću, ova dva pitanja, kao i mnoga
druga, već su dobila pouzdane odgovore među samim direktorima, rukovodiocima i
naučnicima. Možda najveći problem sa kojm se suočava organizaciono ponašanje
jeste kriza identiteta. Kako, dakle utvrditi identitet organizacionog ponašanja, kao
naučne discipline?
Da bi smo dali odgovor na ovo pitanje poslužićemo se definicijom Larija Kamingsa,
dugogodišnjeg direktora (Academy of Managment) koji kaže da je organizacino
ponašanje način razmišljanja, način shvatanja problema, sprovođenja istraživanja i
pronalaženja odgovarajućih rešenja. Prema Kampingsu,postoji pet karakteristika
organizacionog ponašanja.
1.
problemi se formulišu u zoni jasno definisanih zavisno promenljivih
veličina
2.
polje istraživanja se usmerava na promene koje su pozitivne i za kompaniju
i za pojedinca u njoj
3.
polje istraživanja ima izrazito humanističku dimenziju koja je omeđena
razvojem ličnosti, krstom kompanije i samoaktualizacijom zaposlenih. U
tom smislu, potrebno je menjati i usmeravati ponašanje pojedinaca u grupi.
4.
organizaciono ponašanje se umerava na povećanje ličnog učinka
pojedinaca koji je značaj nezavisna varijabla organizacionog ponašanja.
5
