Organizovani kriminalitet

UVOD
Kriminalitet kao faktor ugrožavanja nacionalne bezbednosti, pojavljivao se u raznim vremenima i imao je različite uzroke i uslove. Statistike ukazuju na njegov nagli porast u svim zemljama, kako demokratskim, tako i u onim u kojima demokratski procesi nisu ni počeli, ali i u državama sa efikasnim pravnim sistemima u kojima funkcionišu pojedine službe i institucije. Kriminal pogađa državu, njeno uređenje, privatne i društvene interese građana i njihov život, kao i vrednosti koje društvo stvara. U vremenu svoje ekspanzije, dobijao je nove oblike. Ljudi skloni kriminalnim aktivnostima, čije ponašanje se može okarakterisati kao kriminalno, udruživali su se u grupe radi lakšeg postizanja cilja. Njihovo kriminalno organizovanje se usavršavalo i dobijalo je strožije i postojanije forme, sa određenim principima, ritualima i tradicijom.
Počeci organizovanog kriminaliteta svakako se vezuju za Sjedinjene Američke Države, koje su se među prvima susrele sa ovim negativnim oblikom kriminalnog manifestovanja i pristupile pronalaženju mehanizma za njegovo suzbijanje. Postoje dva gledišta o organizovanom kriminalitetu u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema prvom, organizovani kriminalitet nastao je u prošlom veku u periodu prohibicije (zabrane točenja alkohola), dok je prema drugom, organizovani kriminalitet nastao u XIX veku, i bio je naročito izražen u razvijenim gradovima, gde je postojala stalna potreba za alkoholom, kockom i prostitucijom. Organizovane grupe koje su nudile te poroke poticale su iz nižih socijalnih slojeva, i činili su ih uglavnom Italijani.

Iskustva stečena u borbi protiv organizovanog kriminaliteta u Italiji, poslužila su kao model drugim zemljama. Mali broj zemalja ozbiljno je shvatalo ovaj problem, pre nego što je on postao njihova stvarnost. Italija, kao kolevka mafije , donela je prvi zakon namenjen suzbijanju organizovnog kriminaliteta sredinom pedesetih godina XX veka, ali ozbiljnost ovog problema shvatila je i osetila tek nakon ubistva sudija i tužilaca, koji su mu se tada suprotstavili. S obzirom na njegovu ekspanziju, države su morale da nađu efikasnu strategiju njegovog suzbijanja u uslovima nedostatka materijalno-tehničkih sredstava, pravne regulative i ljudskih potencijala.

Problemi nisu zaobišli ni zemlje nastale raspadom SFRJ od koje su neke bile suočene sa dugotrajnim ekonomskim sankcijama, političkom izolacijom, pogoršanjem životnog standarda i NATO bombardovanjem (Republika Srpska, Srbija, Crna Gora).. Odsustvo iz međunarodnih organizacija je uticalo na stvaranje pogodnog tla za nastanak i razvoj organizovanog kriminaliteta. Te zemlje imale su tu nesreću da među poslednjima prihvate definisanje strategije suzbijanja organizovanog kriminaliteta, što je imalo svoje dobre i loše strane. Dobre su te da se mogla učiti na tuđim greškama i komparativnim pristupom ovom problemu preuzeti najbolja rešenja, izbegavajući na taj način eksperimentisanje sa “originalnošću”. Loša strana je u tome da se ipak prilično kasno pristupilo rešavanju problema, i to u momentu kada je organizovani kriminalitet pustio duboke i jake korene.

U prvom delu ovog rada imaćemo prilike da upoznamo pojam organizovanog kriminaliteta, različita shvatanja sadržaja ovog pojma, njegova zakonska obeležja i povezanost sa drugim vrstama kriminaliteta.

Drugi deo je posvećen transnacionalnim kriminalnim organizacijama; pojmu i karakteristikama, modalitetima kriminalnog organizovanja, zastupljenosti kriminalnih organizacija i njenom delovanju u pojedinim zemljama.