ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ

- скрипта -

САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................4

ПРВИ ДЕО
ПОЈАМ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА................................................7
1. Теоријски ставови о појму организованог криминалитета и

проблеми његовог дефинисања...............................................................8

2. Законско одређење појма организованог криминалитета....................12

3. Појам транснационалног организованог криминалитета.....................15

4. Однос организованог криминалитета са сродним врстама

криминалитета................................................................................................17

ДРУГИ ДЕО

ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.....................................21

1. Појам криминалне организације и њене карактеристике.........................21

2. Модалитети криминалног организовања...........................................23

3. Италијанска мафија..............................................................................24

  4. Америчка мафија..................................................................................28
  5. Руска мафија..........................................................................................29
  6. Албанска мафија...................................................................................31

7. Турска мафија........................................................................................32

8. Колумбијска мафија..............................................................................33
9. Јапанска мафија.....................................................................................35

10. Кинеска мафија......................................................................................36

ТРЕЋИ ДЕО
ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕЛАТНОСТИ ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА.............................................................................................38

1. Кријумчарење дроге.............................................................................38

2. Трговина људским бићима.................................................................43

3. Осврт на остале облике делатности организованог

криминалитета..............................................................................47

3.1. Организована проституција........................................................47

3.2. Кријумчарење и илегална трговина културним добром..........49

3.3. Организовани криминалитет у привредно финансијској

области..........................................................................................51

3.4. Организовани насилнички криминалитет.................................53

ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................55

ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................58

УВОД

Криминалитет као фактор угрожавања националне безбедности, појављивао се у разним

временима и имао је  различите узроке и услове. Статистике указују на његов нагли пораст у свим
земљама, како демократским, тако и у оним у којима демократски процеси нису ни почели, али и у
државама са ефикасним правним системима у којима функционишу поједине службе и институције.
Криминал погађа државу, њено уређење, приватне и друштвене интересе грађана и њихов живот, као и
вредности   које   друштво   ствара.   У   времену   своје   експанзије,   добијао   је   нове   облике.   Људи   склони
криминалним активностима, чије понашање се може окарактерисати као криминално, удруживали су се
у групе ради лакшег постизања циља. Њихово криминално организовање се усавршавало и добијало је
строжије и постојаније форме, са одређеним принципима, ритуалима и традицијом.

Почеци организованог криминалитета свакако се везују за Сједињене Америчке Државе, које су

се међу првима сусреле са овим негативним обликом криминалног манифестовања и приступиле
проналажењу механизма за његово сузбијање. Постоје два гледишта о организованом криминалитету у
Сједињеним Америчким Државама.

Према првом, организовани криминалитет настао је у прошлом

веку у периоду прохибиције (забране точења алкохола), док је према другом, организовани
криминалитет настао у XIX веку, и био је нарочито изражен у развијеним градовима, где је постојала
стална потреба за алкохолом, коцком и проституцијом. Организоване групе које су нудиле те пороке
потицале су из нижих социјалних слојева, и чинили су их углавном Италијани.

Искуства стечена у борби против организованог криминалитета у Италији, послужила су као

модел другим земљама. Мали број земаља озбиљно је схватало овај проблем, пре него што је он постао
њихова стварност. Италија, као колевка мафије

, донела је први закон намењен сузбијању организовног

криминалитета средином педесетих година XX века, али озбиљност овог проблема схватила је и осетила
тек након убиства судија и тужилаца, који су му се тада супротставили. С обзиром на његову експанзију,
државе су морале да нађу ефикасну стратегију његовог сузбијања у условима недостатка материјално-
техничких средстава, правне регулативе и људских потенцијала.

Проблеми нису заобишли ни земље настале распадом СФРЈ од које су неке биле суочене са

дуготрајним   економским   санкцијама,   политичком   изолацијом,   погоршањем   животног   стандарда   и
НАТО   бомбардовањем   (Република   Српска,   Србија,   Црна   Гора)..   Одсуство   из   међународних
организација је утицало на стварање погодног тла за настанак и развој организованог криминалитета.
Те   земље   имале   су   ту   несрећу   да   међу   последњима   прихвате   дефинисање   стратегије   сузбијања
организованог криминалитета, што је имало своје добре и лоше стране. Добре су те да се могла учити на
туђим грешкама и компаративним приступом овом проблему преузети најбоља решења, избегавајући на
тај начин експериментисање са  “оригиналношћу”. Лоша страна је у томе да се   ипак прилично касно
приступило решавању проблема, и то у моменту када је организовани криминалитет пустио дубоке и
јаке корене.

У првом делу овог рада имаћемо прилике да упознамо појам организованог криминалитета,

различита схватања садржаја овог појма, његова законска обележја и повезаност са другим врстама
криминалитета.

Други део је посвећен транснационалним криминалним организацијама; појму и

карактеристикама, модалитетима криминалног организовања, заступљености криминалних
организација и њеном деловању у појединим земљама.

Игњатовић, Ђ., Организовани криминалитет, други део, Полицијска академија, Београд,

1998, стр. 33.

Маринковић, Д., Организовани криминалитет:Изазов кривичном законодавству,

op.cit

стр. 191-208.

Ibid

, стр. 191-208.

Организовани криминалитет представља скуп две врсте кривичних дела:



кривично дело самог организовања криминалног удружења (криминалне организације) – у нашем
кривичном праву то је дело злочиначког удружења



скуп кривичних дела које чине припадници организованог криминалног удружења (чланови
криминалне организације), а која се заснива на циљевима.

Смисао кривичног дела злочиначко удруживања је у томе што се његови чланови не морају

познавати, потребно је да постоји свест о припадању злочиначком удружењу и да је циљ вршење
кривичних дела. Смисао криминалне организације у постојању три или више лица која удружено врше
тешка кривична дела у дужем и неограниченом временском периоду, са унапред одређеном поделом
послова и хијерархијском и тајном унутршњом структуром и системом контроле.

Анализа кривичних дела може се вршити на различите начине, на основу различитих

критеријума. Дела организованог криминалитета могу се посматрати према броју учинилаца, па према
овом критеријуму могу бити извршена у групи и појединачно. Неки теоретичари иду толико далеко, да
наводе тачан број учесника неопходних за постојање организованог криминала и сматрају да их је
потребно најмање троје.

Ако говоримо о томе да ли су ова дела извршена без претходне припреме или организовано, са

сигурношћу се може рећи да се ради о строго и чврсто организованим делима, а да су учиниоци
професионални и специјализовани за вршење одређене врсте кривичних дела. Организовани
криминалитет подразумева планско осмишљено и систематско деловање које се континуирано понавља.
Управо, логика организованог криминала је у континуираном вршењу кривичних дела ради стицања
што већег профита, а преко њега, што већег утицаја и моћи.

Мишљења аутора се могу систематизовати у два основна схватања. Према првом схватању

организовани криминалитет подразумева, поред постојања криминалне организације и њену везу са
државом и појединим њеним органима.Та веза се може остварити у виду сарадње органа за примену
закона са онима који су на другој страни закона и који га не поштују, у виду неутрализације полиције и
правосуђа и корумпирања власти, вршењем утицаја на политику, средства јавног информисања, јавну
управу, правосуђе и привреду. По другом схватању за постојање организованог криминалитета није
потребно да постоји одређена веза између криминалне организације и власти, односно државе и њених
органа, већ је довољно само постојање криминалне организације која врши разне облике криминалне
делатности у циљу стицања противправне имовинске користи.

На нивоу Европске Уније усвојена је оперативна дефиниција организованог криминалитета, која
захтева постојање одређеног минималног броја карактеристика:

Обавезни елементи:

Сарадња три или више лица

Организација делује у дужем и неодређеном периоду

Припадници организације врше тежа кривична дела

Циљ је остваривања профита и моћи

Факултативни елементи:

Постојања конкретног задатка и улоге сваког појединца

Коришћење дисциплине и контроле

Примена насиља и других облика застрашивања

Вршење утицаја на политику, медије, извршну власт, правосуђе

Коришћење привредних структура или структура сличних пословним

Бошковић, М., Организовани криминалитет и корупција, Висока школа унутрашњих

послова, Бања Лука, 2004, стр.11.

Петровић, Г., У симбиози са вишим циљевима, Држава-моћ система, Лимес плус,

геополитички часопис, Београд, 2005, стр. 46

Бошковић, М., Организовани криминалитет, Полицијска академија, Београд, 1998, стр.4

Деловање на међународном нивоу.

Када се говори о обавезним и факултативним елементима организованог криминалитета,

могуће   је   разматрати   да   ли   неки   факултативни   елементи   могу   бити   обавезни.   Организовани
криминалитет све више поприма елементе деловања на међународном плану, па чак можемо рећи да
готово и не постоје криминалне активности организованог криминалитета које су извршене само унутар
граница   једне   земље,   или   су   такви   случајеви   ретки.   На   тај   начин,     транснационалност   поприма
димензију обавезног елемента и потврђује своје место у реду битнијих и незаобилазних елемената.

Како време и године искустава у борби против организованог криминалитета показују да ја

транснационалност битна и незаобилазна категорија појма организованог криминалитета, тако можемо
увидети да све више и други факултативни елементи постају обавезни. Због тога, о организованом
криминалитету, на неки начин, можемо говорити као о променљивој категорији, која задржава своје
постојеће елементе, али која поприма и неке друге елементе као обавезне, па као појава која се мења,
намеће тешкоће у консензусу о његовом дефинасању.

Интерпол је у два наврата понудио дефиницију организованог криминалитета. Прва

дефиниција презентована је у мају 1998. године на Првом међународном симпозијуму о организованом
криминалитету. Према овој дефиницији, овај тип криминалитета везује се за

било коју делатност или

групу лица ангажованих у континуираној нелегалној активности која за свој превасходни циљ има
стварање профита, независно од националних граница.

Међутим, неке државе нису се сложиле са овом

дефиницијом. Због наведених приговора, одсек Интерпола за организовани криминалитет, дао је нову
дефиницију према којој се организованим криминалитетом сматра

свака група која има структуру

корпорације чији је првасходни циљ да вршењем противзаконите активности прибави новац и која се
одржава на застрашивању и корупцији.

Председничка комисија Сједињених Америчких Држава

није успела да понуди дефиницију

организованог криминалитета, већ је само описала одређене карактеристике криминалне групе и
истакла њихову заштиту и подршку од релевантних чињеница.

Др Ђорђе Игњатовић дефинише организовани криминалитет као

врсту имовинског деликта, а

карактерише га постојање криминалне организације која обавља континуирану привредну делатност,
користећи при том насиље и корупцију носилаца власти.

Овај аутор

сматра да шира дефиниција

организованог криминалитета има привремени карактер и да је због тога потребно одредити појам
организованог криминалитета у ужем смислу. Наведена дефиниција је довољно широка да обухвата
многобројне облике у којима се у различитим деловима света појављује организовани криминалитет и
довољно прецизна да омогући његово јасно разликовање од других типова криминалитета.

Анализом дефиниција организованог криминалитета из доступне стране и домаће научне и

стручне   литетратуре,   може   се   констатовати   да   у   његовом   дефинисању   постоје   извесне   разлике   и
одређене сличности, па чак, у неким елементима, и подударности. Није ни лако дефинисти организовани
криминалитет на основу постојећих мишљења код нас и у свету, јер из мноштва разноврсних услова и
елемената, у садржај појма треба унети оне који треба да чине суштину   овог вида криминалитета, у
чему   не   постоји   сагласност   међу   ауторима.   Када   се   те   разлике   превазиђу   и   пронађу   подударности,
постојаће и универзална дефиниција организованог криминалитета, чиме ће и сузбијање организованог
криминала бити брже и успешније.

Незаобилазни елеменат организованог криминалитета је постојање криминалне организације,

са строгом хијерархијом, дисциплином, лојалношћу и поделом задатака, чији је циљ остваривање што
већег профита криминалном делатношћу и легализацији незаконито стечене имовине. И то криминално
организовање, по правилу, није само себи циљ, већ служи за постизање других циљева.

Значајан утицај има и примена насиља и застрашивања које се односи на органе власти,

државне органе, привредне и финансијске субјекте, политичке партије и странке. Успостављене везе са
органима власти могу бити чвршће и лабавије, у зависности од тога да ли ти органи активно сарађују
или   пасивним   и   прећутним   односом.   Због   тога   са   сиурношћу   можемо   рећи   да   организовани
криминалитет   има   изузетну   способност   прилагођавања   актуелним   друштвено   –   политичким   и
економским условима и испољава спремност да искористи све недоречености у правној регулативи.

Бошковић, М., Организовани криминалитет и корупција,

op.cit.,

стр. 16.

Игњатовић, Ђ., Организовани криминалитет,

op.cit.,

стр. 25.

учинилаца кривичног дела организованог криминалитета. Годину дана касније, 2003. године дошло је до
измена и допуна и дата је нова дефиниција организованог криминалитета.

У том периоду није било јасно која је законска дефиниција важећа, а могло се поћи од

становишта да важе обе и то она из ЗКП-а када су у питању чисто процесна и доказна питања, а она из
ЗОНДОСОК-а у погледу организације и надележности, што у сваком случају није био допринос развоју
правне сигурности.

Изменом и допуном овог закона од 11. априла 2003. године

дефинисан је појам организованог

криминала, организоване криминалне групе и друге организоване групе (чл. 1. и 2.), на начин као што је
то прописано одредбом чл. 2 (а) Конвенције УН против транснационалног организованог криминала.

Организовани криминал

у смислу ЗОНДОСОК-а, који је

lex specialis

у односу на Законик о

кривичном поступку, представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе,
односно друге организоване групе или њених припадника за која је предвиђена казна затвора од четири
године или тежа казна. Под

организованом криминалном групом

подразумева се група од три и више

лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела
за које је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или
непосредно, финансијске или друге материјалне користи. Најзад, под

другом организованом групом

подразумева се група која није образована у циљу непосредног вршења кривичних дела, нити има тако
развијену организациону структуру, дефинисане улоге и континуитет чланства својих припадника, али
је у функцији организованог криминала.

Маја месеца 2006. године донет је нови Законик о кривичном поступку. Према члану 21. закона

израз "организовани криминал" се односи на случајеве основану сумњу да је кривично дело за које је
прописана казна затвора од четири године или тежа казна, резултат деловања три или више лица
удружених у криминалну организацију или групу, чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради
стицања добити или моћи, када је поред тога испуњено још најмање три од следећих услова:

да је сваки члан криминалне организације, односно криминалне групе имао унапред
одређени, односно очигледно одредиви задатак или улогу;

да је делатност криминалне организације планирана на дуже време или за неограничени
временски период;

да се делатност организације заснива на примени одређених правила унутрашње контроле
и дисциплине чланова;

да се делатност организације планира и врши у међународним размерама;

да се у вршењу делатности примењује насиље или застрашивање или да постоји спремност
за њихову примену;

да се у вршењу делатности користе привредне или пословне структуре;

да се користи прање новца или незаконито стечене добити;

да постоји утицај организације или њеног дела на политичку власт, средства јавног
информисања, законодавну, извршну или судску власт или на друге важне друштвене или
економске чиниоце.

Тренутно се примењује Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

организованог криминалитета (ЗОНДОСОК) који је као што је већ поменуто

lex specialis

у односу на

Законик о кривичном поступку из 2006. године и који ће почети да се примењује до краја 2008. године.

3. Појам транснационалног организованог криминалитета

Деловање самих криминалних организација у оквиру само једне земље постало је ствар

прошлости. Све већа отвореност држава, њихова међусобна сарадња и процес глобализације отварају и
одређене путеве за интернационализацију криминалитета. На тај начин се поједине форме

Шкулић, М., Организовани криминалитет - појам и кривичнопроцесни аспекти, Досије,

Београд, 2003, стр. 197-199.

Службени гласник РС, број 67, од 2003. године.

Милошевић, М., Организовани криминал, Збирка прописа са уводним објашњењима и

напоменама,

Службени лист, Драслар партнер, Београд, 2003, стр. 7.

Ibid

, стр. 9.