Osnove finansija

1. Finansije kao naučna disciplina
Finansije kao naučna disciplina temelje svoje izučavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnovni interes finansija danas je – javni ili društveni interes.
Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.
Finansije kao i svaka naučna disciplina imaju svoju:
1. Teoriju – (čine je ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva)
2. Politiku – (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i čine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi.
Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike .
• Finansije se dele na: mikrofinansije i makrofinansije
2. Predmet i zadaci izučavanja finansija
– Finansijska ekonomika – izučava finansijsko poslovanje firme da bi se izvršilo finansiranje uz najmanje troškove
– Finansijska politika – primenjena nauka o finansijama
– Finansijsko pravo – skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija
• Makrofinansije obuhvataju sledeće oblasti:
Monetarne finansije,Javne – društvene finansije,Bankarstvo,Međunarodne finansije,Osiguranje.
Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.
• Mikrofinansije obuhvataju izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća.
Zadatak izučavanja finansija je da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,…), društvenih delatnosti (nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.
3. Odnos finansija prema ostalim ekonomskim disciplinama
Posebno je značajan odnos finansija prema sledećim ekonomskim disciplinama:
– Političkom ekonomijom i ekonomikom – Na temeljima političke ekonomije ponikle su i finansije kao samostalna ekonomska (naučna) disciplina čiji je najvažniji zadatak da izučava dejstva ekonomskih zakonitosti u oblasti finansija. Odnos finansija i ekonomike je intenziviran u toku poslednjih nekoliko godina, budući da se u sprezi sa finansijama vrši raspodela i preraspodela značajnog dela nacionalnog dohodka.
– Naukom o novcu (monetarnom ekonomijom), odnosi su veoma bliski , budući da i finansije i monetarna ekonomija za svoj osnov imaju novčana kretanja, ali posmatrano sa različitih aspekata.
– Bankarstvom, gde su odnosi veoma bliski , pri čemu osnovu tih bliskih odnosa čine novčana kretanja, kao i uzajamna dejstva na relaciji finansije-bankarstvo.
– Statistikom i matematičkim metodama , predstavlja odnos koji se sve više intenzivira, budući da je razvoj novih tehnologija i globalnih tržišta uneo novine u moderno poslovanje, pa samim tim i u oblast finansija. Shodno tome , danas je moguće upravljati samo onim što se može meriti.
11. Monetarna politika
je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase , kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione,kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike. Ona je deo opšte ekonomske politike koja se sastoji iz skupa mera koje utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i preraspodelom kupovne snage novca i kredita u nacionalnoj ekonomiji. Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. Osnovni cilj monetarne politike je da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije.
12. Novac i funkcije novca
Pojam i suština novca -Novac je društvena pojava veoma starog porekla, nastala na određenom stupnju razvitka ljudskog društva.Sa razvojem proizvodnih snaga društva pojavio se i novac nastao kao posledica čovekovih potreba. Njegovo pojavljivanje i upotreba počinje sa pojavom robne razmene. Sa razvojem naturalne privrede razvila se i novčana privreda-posredna razmena robe, roba se prodaje za novac, pa se tim novcem kupuje druga roba.
Prvi sistem se naziva penzatarskim (metali sa određenom težinom), Drugi sistem se naziva numeričkim (metal sa utisnutim znakom).Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj meri. Danas postoje i druge vrste novca:papirni,kreditni,depozitni novac.
Vrste i vrednost novca
METALNI NOVAC
Zašto metali preuzimaju funkciju opšteg ekvivalenta? Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost, deljivost, moguće ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je korišćeno i gvožđe i bakar.U starom veku su novcu pripisivana posebna svojstva i simbolizovao je božanstva. Zbog toga su na monete utiskivani likovi raznih božanstava,ili likovi vladara.
U XVII veku država po prvi put preuzima na sebe “izdavanje” kovanog (metalnog) novca, sa tačno određenim oblikom, težinom i kvalitetom (količinskim odnosom različitih metala u svom sastavu).
Tako je nastala moneta. (kovani novac tačno određenog sastava težine i kvaliteta).
Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode državnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put javljaju pokušaji krivotvorenja novca, što se smatralo najtežim zlodelom protiv države , veleizdajom i kažnjavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajno kovanje novca vodi poreklo još iz rimskog prava).
U XVIII veku raspoložive količine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije.
U ovakvim uslovima napušta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.