Parlamentarizam

Parlamentalizam – pojam
Parlamentarizam je nastao u Engleskoj, u dugovekovnoj borbi staleškog parlamenta saapsolutizmom monarha, da bi bio ozvaničen posle pobede izvojevane u Slavnoj revoluciji(1688. godine), i zbacivanja Džejmsa II sa prestola. Parlamentarizam predstavlja jedno odnajrasprostranjenijih i najraznovrsnijih sistema vlasti uopšte, njega razvijaju mnoge države,kako monarhije tako i republike.U parlamentarnom sistemu je primenjena u ublaženom obliku, u pitanju je tzv.gipka podelavlasti, koja znači da i pored specijalizacije pojedinih organa vlasti, postoje oblasti zajedničkogdelovanja (saradnje)vlasti, i to prevashodno zakonodavne i sudske vlasti. Postoje i sredstva uzajamnog ’’pritiskanja’’ vlasti, do mogućnosti potpunog ukidanja one drugevlasti (raspuštanjem parlamenta, odnosno izglasavanjem nepoverenja vladi).U parlamentarnom sistemu:zakonodavna vlast pripada parlamentu izvršna vlast šefu države i vladi sudska vlast odabranim sudovima.

Najvažnija odlika parlamentarnih sistema jeste principijalna ravnopravnost i saradnja vlasti, pogotovu parlamenta i vlade. Načini te saradnje su brojni. Najvažnija sredstva učešća parlamenta u radu vlade jesu poslanička pitanja ministrima u vladi i samom predsedniku vlade, pokretanje tzv.interpelacije(pitanja o kojima se mora raspravljati i glasati u parlamentu, čimese može postaviti pitanje odgovornosti vlade), anketne i druge stalne i povremene komisije za praćenje i kontrolu rada vlade, glasanje o budžetu, i dr. Sa svoje strane i vlada učestvuje u radu parlamenta, a putem predlaganja zakona (zakonodavne inicijative), utvrđivanjem dnevnog redana sednicama parlamenta, učestvovanje u parlamentarnoj debati i dr.Složenost funkcionisanja parlamentarnog sistema u praksi zahteva ispunjenje određenih preduslova. Pre svega, reč je o postojanju stabilne parlamentarne većine, jer iz te većine proizilazi i sama vlada (koji je operativni nosilac vlasti), a potom i bazičnoj saglasnosti u pogledu temeljnih načela uređenja društva. Najzad, tu je i poštovanje propisanih pravila ’’igre’’čime se podvlači harmoničnost i
umerenost sistema parlamentarne vlade.

Primena parlamentarizma u svetu

Engleska
Politički pisci se slažu da je Velika Britanija postavila temelje modernog predstavničkog sistema, koji je vremenom postao matrica demokratskog, parlamentarnog sistema. Engleski parlamentarizam stara je pravnopolitička institucija nastala kao izraz suprotstavljenih ekonomskih i političkih interesa. Najviše proučavan i kopiran sistem, u političkoj praktičnoj i teorijskoj istoriji, engleski parlamentarizam predstavljao je model vladavine koji je sposoban da održava stabilnost suprotstavljenih političkih činioca. Prvo uticajno izlaganje britanskog izbalansiranog ustava potiče od engleskog kralja Čarlsa I. U sukobu sa Parlamentom, pod pritiskom, Čarls I je 1642. godine predložio: „ Pošto postoje tri vrste vladavine među ljudima (apsolutna monarhija, aristokratija i demokratija), a sve tri imaju svojih posebnih prednosti i nedostataka, iskustvo i mudrost vaših predaka su izmodelovali mešavinu ovih kako bi ovome kraljevstvu dalo prednosti sve tri vrste, bez nedostatka ijedne od njih, sve dok postoji ravnoteža između te tri vrste.“ Pretpostavlja se da ova posebna vrlina britanskog ustava jeste u mešavini ta tri oblika vladavine, gde je kralj zastupao monarhiju, Dom lordova aristokratiju, a Dom komuna demokratiju.Svaki od ovih oblika vlasti trebalo je da kontroliše druge, a sloboda da proizlazi iz sva tri.
Ravnoteža vlasti, dakle, trebalo je da štiti slobodu jer je to bio primer onoga što je Šarl Monteskje nazivao umerenom vladavinom. Pošto je vlast kontrolisala vlast, nije postojala opasnost po slobodu. Uzimajući britanski ustav kao model slobode Šarl Monteskje je smatrao da ključnu ulogu ima razdvajanje vlasti: „Kada su izvršna i zakonodavna vlast objedinjene u istoj osobi ili u istom upravnom telu, slobode nema jer postoji bojazan da će taj monarh ili senat donositi tiranske zakone da bi ih izvršavao na tiranski način.
Slobode nema ni kada sudska vlast nije odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Ako bi bila spojena sa zakonodavnom vlašću, vlast nad životom i slobodom građana bila bi samovoljna jer bi zakonodavac bio i sudija.“