ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ
ВИСОКА ИНЖЕЊЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Београд-Земун, Наде Димић 4
Предраг Величков
ПЛАНИРАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
ИЗ ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
НА ГРАДИЛИШТИМА
ПРИСТУПНИ РАД
Београд-Земун, септембар 2013.
1 ■
ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ
ВИСОКА ИНЖЕЊЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Београд-Земун, Наде Димић 4
Студијски програм:
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Кандидат
Предраг Величков
Ментор за приступни рад:
мр Александар Шотић, дипл. инж. грађ.
Тема и задатак приступног рада
ПЛАНИРАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
ИЗ ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
НА ГРАДИЛИШТИМА
Овера Студентске службе
М Е Н Т О Р
о испуњености услова за
одбрану Приступног рада
___________________________
мр Александар Шотић, дипл. инж. грађ.
________________________
/датум, потпис, печат/
РУКОВОДИЛАЦ
СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
_________________________________
др Даниела Ристић, дипл.инж.маш.
Д И Р Е К Т О Р
______________________________
др Слободан Ристић, дипл.инж.маш.
2 ■
1. УВОД-ПРЕДГОВОР
Грађевинарство је делатност код које је дуги низ година знање стечено емпиријом ишло
испред техничких сазнања. Први градитељи на почетку су користили приручне материјале које су
могли да се нађу у непосредној близини у којој се одвијала одређена делатност.
Касније напредком и развојем сазнања почела је и примена нових материјала који су били
плод развоја технике и технологије. Такође грађевинарство је дуго година била област која није
захтевала висок ниво стручне оспособљености и квалификације и у којој је искуство стечено кроз
праксу могло да замени недостатак основне техничке квалификације, до данашњих дана.
Данас се у грађевинарству користи савремена механизација за рад, подизање терета, бушење
тла, разне врсте радова, у првом реду земљани, припрема материјала захваљујући механизаваној
опремљености, допринела је, да се на овим пословима смањи учешће људског рада у извођењу
тешких физичких послова. Само извођење неуобичајених и захтевних пројеката, који су по свом
садржају и начину рада све више присутни у пракси, довели су до тога да је дошло до повећања и
појаве потпуно нових опасности.
У грађевинарству у односу на друге гране делатности, ниво стручних квалификација још увек
је нижи од нивоа који се захтева у сличним производним секторима. Удео неквалификоване радне
снаге стално опада, и он би требало да буде мањи од процента учешћа квалификоване и високо
квалификоване радне снаге. Ниједног тренутка није спорно да ова чињеница има везе и са великим
бројем повреда и то тешких, које се догађају у грађевинарству. Број повреда се не смањује, напротив,
у сталном је порасту.
Грађевинска делатност свуда у свету и у нашој земљи присутна је са мањим или већим
интензитетом. Одавно је у грађевинарству присутна тенденција да се поједине врсте радова
измештају у посебне производне погоне.
Измештање знатно унапређује рад и производњу али је присутна појава да и фабрички
елементи произведени ван градилишта често имају знатне недостатке. Један од разлога такве појаве је
сложеност објекта. Што је грађевински пројекат већи и сложенији, то извођење радова захтева
учешће све већег броја разних профила стручњака и занатлија. Са друге стране обим активности и
ниво запошљавања посебно у области грађевинарства директно зависи од локалне, националне и
међународне економске климе.
За сваки рад је потребно искуство у обављању одређених послова. Посебено је то важно и
карактеристично за област грађевинарства. Захтеве за извођење мануелних операција мора да прати
свест о могућим опасностима. То значи да су запослени у овом сектору посебно угрожени, и да је за
ову категорију запослениа неопходно обезбедити одговарајућу едукацију о безбедности на раду.
Другим речима потребно је да се створе сви неопходни услови за њихову обуку за извођење
оперативних послова у примени правила о безбедности на раду. Поред тога, повећању фактора ризика
у грађевинарству доприноси и сам начин упошљавања радне снаге јер се она углавном упошљава на
одређено време или сезонски.
До скора су се све обавезе и одговорности извођача радова према уговору о изградњи
односиле на изградњу грађевинског објекта, биле најважнији и најопширнији део у реализацији
изградње објекта. Како је изградња грађевинских објеката комплексан и дуготрајан процес који прате
проблеми мањег или већег интензитета пракса је наметнула потребу да у реализацији процеса
изградње активну и равноправну улогу има и инвеститор.
Заједнички крајњи циљ инвеститора и извођача радова је изградња грађевинског објекта.
Током реализације пројекта долази до грешака које треба свести на најмању могућу меру. Оне
могу да буду последица лошег пројекта, погрешно изабране организације и технологије извођења
радова, лош квалитет радова и материјала, непоштовања уговорних обавеза и др.
5 ■
2. ПЛAН ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРA
На првим странама, Плана превентивни мера, се наводи основи подаци као што су Инвеститор
радова, Објекат који се гради, реконструише, локација са адресом.
Затим се на основу саме Уредбе дају следећи описи.
а) Сви радови које обављају извођачи радова на предметном градилишту:
Рушење постојећих тротоара и армирано бетонске конзолне плоче
Земљани радови: ископ земље и насипање шљунка
Бетонски радови - израда темељне плоче, израда стубова, греда и бетонских плоча
Монтажни радови - израда бетонске конструкције објекта, постављање металних везних
елемената, зидних и кровних панела
Браварски радови на изградњи металне конструкције надстрешнице и уградњи прозора и
врата
Радови на изради водоводне и канализационе инсталације
Радови на изради електричних инсталација
Aсвалтерски радови - израда приступних саобраћајница
Извођачи радова (послодавци и друга лица) на градилишту обезбеђују, одржавају и спроводе
мере за безбедност и здравље на раду у складу са Планом и елаборатом о уређењу градилишта који
израђују.сами у сарадњи са одговрним извођачем радова и лицем за безбедност и здравље на раду,
чисто као консултанта.
Када у процесу извођења радова на градилишту наступи потреба за ангажовањем два или више
извођача радова, извођачи радова (послодавци) су дужни да, узимајући у обзир природу послова које
обављају, координирају активности у вези са применом мера из овог плана и елабората и других мера
за отклањање ризика од повређивања, као и да обавештавају један другог и своје запослене о
ризицима при извођењу радова и мерама за њихово отклањање.
Писмени споразум који садржи све уређене елементе, осталим извођачима радова
(послодавцима) предлаже и његово закључивање иницира (нуди) главни уговарач - главни извођач
радова.
б) Прописи који су коришћени зa изрaду Плaнa превентивних мерa:
У овом делу се уписују сви Закони, подзаконски акти и сви релевантни стандарди који су
подлога за израду Плана превентивнх мера за сам објекат.
Битно је напоменути све оно што се користи од документација јер се у каснијим проверама, од
стране Инспекције рада, могу избећи непријатне ситуације.
Такође у случају непоштовања мера, или непредвиђених околности, може се изрећи казна или
избећи неки судски спор око разних ситуација у којима се Инвеститор може наћи (повреде на раду,
наплата изведених радова, и слично). На конкретном примеру коришћени су следећи документи:
При изради овог Плана кориштен је
1. Закон о безбедности здрављу на раду („Службени гласник РС“ број 101/05)
2. Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова („Службени гласник РС“,
број 53/97)
3. Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима
(„Службени гласник РС“, број 14/09)
4. Правилник о мерама и нормативима заштите на раду на оруђима за рад („Службени лист
СФРЈ“ број 18/91)
7 ■
