Pluralisticka demokratija

Današnje demokratije mogu ostati demokratije samo
ako budu u stanju da pomire pluralizam i zajedništvo,
sukob i pravdu, racionalnost i identitet. Šta moramo
da učinimo da bismo odgovorili na ovaj izazov, pita
Geran Rozenberg i daje jedan mogućan odgovor: federacija.
Ali gde su politički mislioci i lideri koji bi
mogli da formulišu i zadobiju narodnu podršku za
sporazum kojim bi se u Evropi podelila vlast?
1.
DVE TRADICIJE MIŠLJENJA
Tokom evropskih pokreta reformacije i prosvetiteljstva,
kadikad nevidljivo isprepletana s njima, razvija
se zamisao o društvu kojim se upravlja “prirodno”.
Uporedo sa slabljenjem pojma božanske vlasti, a on
slabi rano, u društvenom se poretku stvara vakuum.
Ko vlada društvom, i kako, i po kom pravu? Upravo
taj vakuum i obrađuju Tomas Hobs (1588-1679) u
Zakonima Prirode na kojima treba da se zasniva jedan
miroljubivi zajednički svet, Džon Lok (1632-
1704) predlaže Prirodno stanje iz kog se može izvesti
društveni ugovor, Dejvid Hjum (1711-1776) razmi-
šlja kako su zdrav razum i moralnost prirodna svojstva
čovekova, Žan-Žak Ruso (1724-1804) iskazuje
svoje vjeruju u prirodno društvo, Adam Smit (1723-
1790) razvija teoriju o prirodnoj ekonomiji (“nevidljiva
ruka”), a Imanuel Kant (1724-1804) raspravu
o prirodi razumnog čoveka. Svi su oni tražili nova
načela na kojima bi se zasnivalo ljudsko društvo, i svi
su verovali da se ta načela moraju izvesti iz Prirode
uopšte uzev, i iz Prirode Čoveka posebno.