УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ СОМБОР

ДИПЛОМСКИ РАД

ПОЕТИЧКА НАЧЕЛА КЊИЖЕВНИХ ПРАВАЦА XX ВЕКА

СТУДЕНТ МЕНТОР
ЉИЉАНА КОЈИЋ Проф.др ТИХОМИР ПЕТРОВИЋ

СОМБОР

ЈАНУАР 2014.

САДРЖАЈ

I УВОД................................................................................................................................ 1
II ПОЕТИКА (ПОЈАМ).....................................................................................................4
III ПОЕТИЧКА НАЧЕЛА КЊИЖЕВНИХ ПРАВАЦА ХХ ВЕКА...............................7

МОДЕРНИ КЊИЖЕВНИ ПРАВЦИ........................................................................................................ 7

ЛАРПУРЛАТИЗАМ...................................................................................................................................8

ПАРНАСИЗАМ.......................................................................................................................................... 9

СИМБОЛИЗАМ..........................................................................................................................................9

ИМПРЕСИОНИЗАМ...............................................................................................................................10

КУБИЗАМ.................................................................................................................................................11

ЕКСПРЕСИОНИЗАМ.............................................................................................................................. 12

АВАНГАРДНА КЊИЖЕВНОСТ........................................................................................................... 13

ДАДАИЗАМ.............................................................................................................................................13

НАДРЕАЛИЗАМ......................................................................................................................................14

ФУТУРИЗАМ........................................................................................................................................... 14

СОЦИЈАЛНИ И СОЦИЈАЛИСТИЧКИ РЕАЛИЗАМ...........................................................................15

СИГНАЛИЗАМ........................................................................................................................................ 16

СТРУКТУРАЛИЗАМ...............................................................................................................................16

IV ПОЕТИКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ХХ ВЕКА................................................17

ПОЕТИКА СРПСКЕ МОДЕРНЕ............................................................................................................ 18

ЈОВАН ДУЧИЋ........................................................................................................................................ 20

АЛЕКСА ШАНТИЋ.................................................................................................................................21

СИМА ПАНДУРОВИЋ........................................................................................................................... 23

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС........................................................................................................... 23

МИЛУТИН БОЈИЋ.................................................................................................................................. 23

КЉИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА.................................................................................................24

СОЦИЈАЛНА ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................26

ВАСКО ПОПА..........................................................................................................................................28

МЕША СЕЛИМОВИЋ............................................................................................................................31

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ............................................................................................................................32

V ПОЕТИЧКА НАЧЕЛА СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ХХ ВЕКА...........................34

ЕНГЛЕСКА КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА...........................................................................34

ПОЕЗИЈА Т.С. ЕЛИОТА......................................................................................................................... 34

ВИЛИЈЕМ ЈЕЈТС......................................................................................................................................35

I УВОД

Термин „књижевностˮ је настао од речи књига, а представља превод стране

речи „литератураˮ и њен је најближи синоним.

Термин „литератураˮ потиче од латинске речи „lateroˮ – „словоˮ, премда

постоји и грчка реч за слово која је истог значења. Употребљена у ужем смислу реч
„књижевностˮ означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност ).

У ширем смислу реч „књижевностˮ се може односити и на дела настала у

процесу   проучавања   књижевности.   Под   овим   појмом   можемо   обухватити   и
текстове   који   припадају   књижевној   критици,   књижевној   историји   и   теорији
књижевности.   Све   ове   области,   укључујући   и   методологију   проучавања
књижевности, заједно чине науку о књижевности.

Термин „књижевностˮ се употребљава да означи језичку уметност,

естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да одреди мерила
за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика.

Поделе књижевности су бројне и зависе од критеријума на којима се

заснивају. Критеријуми су разноврсни: припадност епохи, периоду, правцу,
етничкој заједници, културном подручју.

У односу на саму природу дела књижевност делимо на родове и врсте.

Поделу на три рода чине: лирски, епски и драмски род. Књижевност се може
поделити и на: поезију, прозу, драму.

Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Уобичајен

термин за ту врсту књижевности је „усменаˮ или „народнаˮ књижевност. Од самих
почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове човек је
покушавао да објасни свет око себе. Када се појавила критичка свест људи су
престали да верују у митове. Тога трена мит постаје књижевност.

Књижевност можемо поделити и на дуже историјске књижевне временске

епохе: епоху древнога истока, епоху антике која обухвата хеленску и римску
књижевност. Затим следе епохе: средњег века, хуманизма, ренесансе, барока,
класицизма, просветитељства, романтизма, реализма, модернизма. Сам модернизам
можемо поделити на: естетицизам,авангарду,касни модернизам и постмодернизам.

На почетку своје „Историје српске књижевностиˮ (1871.) С. Новаковић

изричито каже: „Књижевност, литература, зове се скуп свега што је умна радња
изображених народа учинила за науке и беседне уметности (речитост и поезију)ˮ.

Књижевност је фотограф и филозоф времена свога. Докле год то није, није

књижевност. Докле год је својине једне класе не може потпуно постати ни

Речник књижевних термина,

Уредио Живковић Драгиша, Нолит, Београд 1986, страна 560.

фотограф ни филозоф времена свога. Она је пророк будућих стаза живота, она је
трудбеник око потреба наших, као што нас не оставља ни у слободне часе нашеˮ.

Још је Аристотел у спису „О песничкој уметностиˮ изнео аргументе против

изједначавања песништва и говорништва. Право мерило за њега је заступљеност
„мимезисаˮ (песничког подражавања природе, опонашања). Аристотел каже:
„Песник, за разлику од историчара,не описује оно што се истински догодило него
оно што се могло догодитиˮ.

Речник књижевних термина,

Уредио Живковић Драгиша, Нолит, Београд 1986, страна 566.

Предромантизам и романтизам прекидају традицију да песници одређују

правила писања и чувају веру у савршенство античке књижевности. У двадесетом
веку појављују се „манифести нових књижевних струјаˮ. Готијеова песма постаје
манифест   „уметности   ради   уметностиˮ,  Верленова   манифест   симболизма.   Сама
поетика   постаје   део   науке   о   књижевности   и   замењује   се   термином   „теорија
књижевностиˮ. Од тада се назив „поетикаˮ  употребљава у контексту „свесних и
несвесних структуарних поступака и особености појединих писацаˮ.  Књижевност
као   неисцрпан   облик   људског   духа   се   опире   појмовном   уопштавању   и   само
значење   речи   је   успостављено   тек   у   деветнаестом   веку.  Под   поетиком   се
традиционално   схвата   учење   које   разматра   и   општу   природу   књижевности,
природу појединих дела и књижевних врста, као и суштину књижевног стварања.
Само дело настаје песничким умећем  (складом суштине и форме). Уметничко се
дело не ствара само умом већ је понекад и у сфери интуитивног и несвесног.

„Поетика је у томе да се градиву да ваљан облик, уметнички поступак у

бираној симболици, у садржини обученој у поетско рухо.  Уметност је „неверноˮ
поштовање   правила.  Стваралачки   акт   је   у   неповлађивању   систему   књижевних
догми и  у  законима  лепоте.  Лепо  је генетска  особеност  човека.  Књижевност  је
„свет   привидаˮ  и   израз   је   човековог   нагона   за   духовном   лепотом.  Естетски
доживљај пружа уметности преимућство над животом. „Лепота није ствар сама по
себи, већ је у духу који је посматраˮ (Дејвид Хјум). Уметност може бити „Идеја у
чулној формиˮ (Хегел). Уметност је и „Слободна играˮ (Кант), „Чиста интуицијаˮ
(Кроче).  Заправо,   поетско   дело   има   „галаксију   значењаˮ.  По   Кјеркегору   први
стадијум у човековом животу је естетско уживање. „Мудрост и поетскоˮ, лепота и
наука   иду   заједно.   Зато   се   каже   „мудар   као   књигаˮ.   Уметност   је   „pia   frausˮ
(побожна превара), која нас води жељеним путем и онде где не може директна
истина.

У наводима из „Посланице Пизонимаˮ Хорације (65-8. п.н.е.) каже : „Или да

користе или да забаве песници желе, Или да уједно кажу пријатност и поуку неку,
Забаве ради што причаш, Нек ипак је истини близуˮ.

„Као наука о песништву поетика изучава основне језичко-уметничке

постулате и средства обликовања. У ширем смислу, као филозофија ауторовог
стваралаштва расветљава однос писац-дело-читалац. Поетика као теоријска мисао,
има за циљ да изгради нормативне кодове (начела) унутар једне школе, скупове и
правила чија се примена сматра обавезном, и путем кога би се дало објаснити шта
је опште а шта појединачно у белетристичким остварењимаˮ.

Петровић, Тихомир,

Увод у књижевност за децу,

Међународни центар књижевности за децу,

Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2011, страна 95-158.

Исто