Pojam i podela prihoda

UVOD
Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost. To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.
Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata. Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.
Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda. Rashodi, kako je već ranije izloženo, mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima. To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova.
Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata. Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.

1. POJAM PRIHODA
Za razliku od rashoda, koji predstavljaju svako smanjenje vrednosti sredstava iz poslovanja preduzeća bez mogućnosti ili prava za njihov povraćaj (refundiranje), prihodi su svako povećanje sredstava iz poslovanja preduzeća bez obaveze njihovog naknadnog vraćanja. Prihodi se ne mogu uvek izjednačiti sa primanjem novca u preduzeće, kao što se rashodi ne smeju u svakom slučaju poistovetiti sa izdavanjem novca iz preduzeća. Praćenjem primanja i izdavanja novca, tj. identifikovanjem finansijskih ili novčanih tokova, preduzeće utvrđuje stanje slobodnih ili nedostajućih novčanih sredstava; praćenjem prihoda i rashoda, tj. njihovim periodičnim sučeljavanjem, preduzeće, pak, izračunava uspešnost (rentabilitet) svoga poslovanja. Prema tome, pored podvajanja sredstava (u bilansu stanja) od rashoda (u bilansu uspeha), neophodno je prilikom utvrđivanja periodičnog rezultata razgraničiti poslovne tokove ili tokove rentabiliteta (prihode i rashode) od finansijskih ili novčanih tokova (primanja i izdavanja novca). Jer, po pravilu postoji u kratkom roku vremenska inkongruencija između prihoda i primanja novca, sa jedne strane, i rashoda i izdavanja novca, s druge strane. Zbog toga se obično i kaže da su prihodi perioda odgovarajuća tekuća, prošla ili buduća primanja novca, a rashodi perioda su odgovarajuća tekuća, prošla ili buduća izdavanja novca.
Polazeći od uglavnom opšteprihvaćenih principa (načela) urednog knjigovodstva i bilansiranja a i dobrih poslovnih običaja prihodi predstavljaju vrednosti realizovanih učinaka (proizvoda i usluga) na tržištu. Drugim rečima, osnova priznavanja prihoda i njegovog uključivanja u bilans uspeha odgovarajućeg perioda je, de facto, zadovoljenje principa realizacije. Princip realizacije, naime, predstavlja zahtev da se pozitivni i negativni periodični rezultati (dobici i gubici) mogu smatrati ostvarenim tek pošto su potvrđeni na tržištu kroz prometni akt, tj. kupoprodaju učinaka. Nije teško osetiti da se u osnovi principa realizacije nalazi shvatanje prema kome treba zabraniti i sprečiti iskazivanje i disponiranje nerealizovanih periodičnih rezultata.
„Respektovanjem principa realizacije, ako je reč o prihodima, dobijamo odgovor na sledeća važna pitanja: (1) kada je prihod društveno priznat, tj. od tržišta prihvaćen i kao takav kada može biti objektiviran u bilansu uspeha preduzeća (to je tzv. vremenski aspekt principa realizacije) i (2) koliko iznosi prihod odgovarajućeg obračunskog perioda (to je vrednosni aspekt principa realizacije). Međutim, pored toga princip realizacije implicite zahteva da sredstva preduzeća moraju biti vrednovana u aktivi bilansa u visini stvarnih troškova, tj. nabavne vrednosti ili cene koštanja sve do mo¬menta njihove prodaje (to je suština i principa stvarnog troška).“
Prema tome, prema principu realizacije prihod treba alocirati na onaj obračunski period u kome je učinak proizveden i društveno, tj. tržišno verifikovan (isporučen, fakturisan i prihvaćen od strane kupca). Prihodi odgovarajućeg perioda se stoga mere visinom prodajne vrednosti, tj. proizvodom obima ili količine i prodajne cene po jedinici realizovanih učinaka a odražavaju se na povećanje sredstava, smanjenje obaveza ili nastanak anticipativne aktive (nenaplaćenih prihoda).
Princip realizacije se obično kompletira i dopunjava principom impariteta, koji predstavlja zahtev da očigledne i moguće negativne periodične rezultate (gubitke) treba prikazati u punom iznosu u bilansu uspeha bez obzira da li su i realizovani, tj. na tržištu potvrđeni. U osnovi principa impariteta je opreznost, koja je sračunata na anticipiranje i objektiviranje svih mogućih gubitaka u punom iznosu. Dok princip realizacije implicite zahteva vrednovanje na bazi stvarnog troška ili nabavne vrednosti, princip impariteta, zahtevajući što je moguće niži periodični rezultat, preporučuje vrednovanje pozicija aktive i prihoda po principu najniže vrednosti.
Prema tome, u računovodstvu se pozitivan periodični rezultat (dobitak) može objektivirati tek postoje tržišno potvrđen (shodno principu realizacije), dok negativan periodični rezultat (gubitak) treba prikazati u momentu kada je evidentan i moguć (shodno principu impariteta). Zbog toga, a u skladu sa principom opreznosti i sigurnosti, nije dozvoljeno prikrivanje negativnih periodičnih rezultata (gubitaka) u previsoko valorizovanim sredstvima i (ili) prenisko bilansiranim obavezama. Drugim rečima, sastavljač bilansa će radije potceniti nego preceniti periodični rezultat budući da je periodični rezultat ne samo pokazatelj uspešnosti (rentabiliteta) poslovanja preduzeća već i osnova raspodele i odliva vrednosti iz preduzeća. Zbog toga preduzeću i integritetu njegovih sredstava daleko više može da šteti neoprezno odmeren previsok nego donekle potcenjen, nešto niži periodični rezultat.
2. VREDNOVANJE PRIHODA