Odlomak

Uvod

Svojina i trziste predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odredjuje ko ce biti ucesnik na trzistu i kako ce se ponasati u trzisnoj razmeni, dok trziste predstavlja uredjeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta uredjenost trzista znaci da postoje odredjena definisana pravila ponasanja kojih treba da se pridrzavaju ucesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki ucesnik u razmeni moze da predvidja reakcije drugih ucesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguce sankcije u slucaju ako se jedan od ucesnika u razmeni ne pridrzava ustaljenih pravila ponasanja. Na osnovu ovoga moze se reci da trziste predstavlja uredjeni i ustaljeni mehanizam robne razmene. Moze se definisati kao ukupnost odnosa ponude i traznje koji se na odredjenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji trziste. Ukoliko nema trzista nema ni biznisa. “Na trzistu ne postoji pozeljnija alternativa od stalnog prisustva na njemu!”
Trziste nije statican i nepromenljiv potencijal. Sta vise, to je jedan dinamican organizam u kome se kontinuirano desavaju raznovrsne ekonomske i drustvene promene”. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrosaci za njih izgubili interes. Zato je neophodno upoznavanje potreba, zelja i interesovanja kupaca radi poznavanja i pracenja trzisne potraznje, jer nema vaznijeg zadatka od stalnog pronalazenja novih kupaca i zadrzavanja postojecih.

 

 

 

Pojam trzista

Trziste se moze definisati na razlicite nacine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razlicitost gledista i definicija o trzistu izraz je poznate cinjenice da je trziste kao fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trzista i razlicite forme u kojima se trziste ispoljava. Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na trzistu, definise se kao: ”sveukupnost odnosa ponude i traznje koji na odredjenom mestu i odredjenom vremenu uticu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podrucja i uredjaja koji omogucuju organizovani i stalni kontakt izmedju kupaca i prodavaca.” Iz ugla markeninga trziste se moze definisati kao “agregantni skup snaga i uslova u okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga”.
Opsta teorija sistema definise pojam trzista kao “jedan slozen dinamicki i stohasticki sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema”.
Razmatrajuci definicije trzista konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti tri razlicite grupe, s obzirom na znacaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim komponentama trzista.

U te grupe spadaju:

  • u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same ucesnike u razmeni “na ukupnost kupaca i prodavaca”, tako da se tu posebno istice personalna komponenta trzista
  • u drugoj grupi definicija moze se uociti da se istice “odnos izmedju nosilaca ponude i traznje”, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmedju aktera u procesu razmene
  • u trecoj grupi definicija moze se uociti da se akcenat stavlja na suceljavanje ponude i traznje

Dakle moze se uociti da postoje jasne razlike u definisanju trzista. Dati jednu potpunu definiciju trzista znacilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moze se uociti pokusaj, da se struktura trzista svodi na ukupnost ponude i traznje a funkcije na njihovo suceljavanje. Ono sto se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama trzista, moze se naci u brojnim analizama konkretnog trzista, gde je trziste kao fenomen naslo svoje potpuno objasnjenje.
Stepen razvijenosti i stabilnosti trzista je u korelaciji sa razvijenoscu i stabilnoscu velikog ekonomskog sistema, mada trziste moze pruziti relevantne informacije za sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.
U ekonomskoj teoriji cesto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trziste tamo gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublaziti, pa cak, u odredjenim slucajevima, i sasvim neutralisati.

 

 

 

Funkcije trzista

Osnovna funkcija trzista ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrosnje. Ova osnovna trzisna funkcija moze se rasclaniti na cetiri konkretne trzisne funkcije:

  1. informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca
  2. selektivna funkcija ( funkcija regulatora privrednih kretanja )
  3. alokativna funkcija ( uskladjivanja ponude i traznje )
  4. distributivna funkcija ( funkcija raspodele )

Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca: svi privredni subjekti sticu opstu informaciju o stanju ponude i traznje za odredjenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari trzisna cena. Na osnovu kretanja trzisne cene privredni subjekt se moze informisati o stanju ponude i traznje, na konkretnom trzistu, i na osnovu toga uociti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvodjaci su nuzno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na trzistu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje, ili da bi realizovali svoju robu.

Selektivna funkcija: trziste vrsi selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na trzistu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju nize troskove proizvodnje ostvaruju vecu zaradu, dok neefikasni proizvodjaci ne mogu svoje troskove da podmire na osnovu trzisne cene, i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvodjaci, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagodjavati zahtevima i kriterijumima trzista kroz stalne promene, usavrsavanja i preorjentaciju u proizvodnji.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari