POJMOVNO ODREĐENjE BEZBEDNOSNOG MENADžMENTA

Opasnost, odnosno izloženost povredi i šteti, predstavlja centralni element gramatike bezbednosti. Ukoliko nema opasnosti, nema ni potrebe da se govori o bezbednosti. Stoga, iako to može paradoksalno zvučati, svet bez opasnosti ne bi bio svet bezbednosti, već bi to bio svet bez bezbednosti. Za studije bezbednosti pojam opasnost jeste ono što je sila za fiziku, ponuda/potražnja za ekonomiju, ličnost za psihologiju ili moć za politiku; dakle, ona je centralni pojam. Bez razumevanja pojma, klasifikacije, procesa konstrukcije i percepcije bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, nemoguće je sistematsko razumevanje bilo koje bezbednosne dinamike. Gramatika bezbednosti sastoji se od nekoliko osnovnih pojmova. To su: opasnost (ono što ugrožava), referentni objekat bezbednost (ono što je ugroženo), subjekat bezbednosti (onaj koji štiti) i sredstva, odnosno mere bezbednosti (način na koji štiti). Opasnost se može manifestovati kao izazov, rizik ili pretnja. Iako se ove tri vrste opasnosti često izgovaraju zajedno, bez pravljenja jasne konceptualne razlike među njima, ovi pojmovi nemaju isto značenje. Izazov je situacija koja nekoga ili nešto stavlja na probu. Ova situacija može imati negativan ili pozitivan ishod. Na primer, globalizacija je izazov koji stavlja na probu države, društva i pojedince. Ukoliko oni iz globalizacijskih procesa uspeju da izvuku dobit, ovaj izazov se za njih pretvara u priliku. Međutim, ukoliko društva i države ne uspeju da se uklope u proces globalizacije ovaj izazov se može pretvoriti u izvor bezbednosnih pretnji. Drugi tip opasnosti jeste rizik, koji se može definisati kao mogućnost gubitka, povrede, stvaranja neugodne situacije ili uništenja. Za razlika od izazova, rizik uglavnom ima negativno značenje. Dok izazovi i pretnje ili postoje ili ne postoje, rizik je samo više ili manje verovatan. Na primer, u svakom relativno razvijenom društvu postoji manja ili veća verovatnoća, odnosno rizik od izbijanja prirodnih ili tehnoloških nesreća, udesa i katastrofa. Moguće je pripremati se za njih i upravljati njihovim posledicama ukoliko i kada do njih dođe, ali ih je jako teško predvideti i nemoguće u potpunosti preduprediti. Izazove, rizike i pretnje bezbednosti moguće je klasifikovati prema nekoliko kriterijuma. Prema sektorima bezbednosti moguće je razlikovati vojne, političke, socijetalne, ekonomske i ekološke izazove, rizike i pretnje. Prema poreklu opasnosti razlikuju sve one opasnosti koje su potekle unutar političke zajednice – unutrašnje izazove, rizike i pretnje – od onih koje su nastale izvan nje – spoljne izazove, rizike i pretnje. Teorijski gledano, za suzbijanje unutrašnjih izazova, rizika i pretnji prevashodno je zadužena policija, dok je za sprečavanje ugrožavanja spolja zadužena vojska. Međutim, u vreme sve intenzivnije globalizacije, koja dovodi u pitanje nekada neprikosnovenu razliku između oblasti unutrašnje i spoljne politike, stvarajući sve veći prostor „unuspoljnih poslova” (engl. intermestic affairs), sve je manje izazova, rizika i pretnji koji se na ovaj način mogu definisati. Tradicionalnih, odnosno vojnih izazova, rizika i pretnji sve je manje.