S A D R Ž A J
1.
Uvod
...........................................................................................str.2
2.0. Podela
vlasti
..........................................................................str.3
2.0.1. Zakonodavna vlast………………………………………….str.3
2.0.2. Izvršna vlast………………………………………………...str.4
2.0.3. Sudska vlast………………………………………………...str.4
2.1. Prema obliku
vladavine
.................................................str.4
2.1.1. Monarhija…………………………………………………...str.5
2.1.2. Diktatura……………………………………………………str.6
2.1.3. Republika…………………………………………………...str.7
2.1.4. Kalifat………………………………………………………str.8
2.2. Prema društvenom
uređenju
..............................
str.8
2.2.1. Unitarna država……………………………………………..str.9
2.2.2. Složena
država.....................................................................str.10
2.3. Prema tipu političkog
sistema
..................................str.11
2.3.1. Autokratija………………………………………………...str.11
2.3.2. Oligarhija………………………………………………….str.11
2.3.3. Demokratija……………………………………………….str.12
2.4. Prema stepenu
centralizacije
....................................str.13
1
2.5. Podela vlasti po
vladaru
………………………….......str.14
2.5.1. Anarhija……………………………………………………str.14
2.5.2. Aristokratija……………………………………………….str.14
2.5.3. Birokratija…………………………………………………str.15
2.5.4. Plutokratija………………………………………………...str.16
2.5.5. Tehnokratija……………………………………………….str.16
2.5.6. Timokratija………………………………………………..str.17
2.5.7. Tetrarhija………………………………………………….str.17
2.5.8. Teokratija…………………………………………………str.17
3.
Zaključak
............................................................................str.18
1.UVOD
Vlast
je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim
pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz
volje građana ili društvene organizacije. Normativni poredak je
osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast
2
Zakonodavna vlast
ili legislativna vlast je jedna od tri osnovne
grane vlasti.
Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona.
Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani
biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im
daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces
izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno
uređenje neke države. U liberalnim demokratijama imamo
dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente. U
dvodomne parlamente spadaju američki Kongres i britanski
Parlament.
2.0.2. Izvršna vlast
Izvršna vlast
ima zadatak da sprovodi zakone koje je donijela
zakonodavna vlast i interpretirala sudska vlast. U opštem
smislu, izvršnu vlast čini vlada. Zavisno od političkog sistema na
čelu vlade može biti premijer (Velika Britanija i druge) ili
predsednik (SAD i druge). Neke države su hibridi, što znači da
imaju i premijera i predsednika (Francuska, Srbija i druge).
Takav sistem naziva se i bicefalni (dvoglavi) sistem izvršne
vlasti.
4
2.0.3. Sudska vlast
Sudska vlast
je jedna od tri osnovne grane vlasti i njen zadatak
je da primenjuje i tumači zakone koje je donela zakonodavna
vlast (legislativa).
U liberalnim demokratijama sudska vlast treba da ima
apsolutnu nezavisnost od ostalih grana vlasti. U Sjedinjenim
Američkim Državama, sudska vlast je odvojena od ostale dvije i
postoji u obliku Vrhovnog suda. Neki teoretičari raspravljaju da
izvršna vlast ima uticaja na američki Vrhovni sud jer
predsednik Sjedinjenih Američkih Država lično bira sudije.
Međutim, protivargumenti su da predsednik ima pravo da bira
sudiju tek kada jedan od njih umre (sudije u Vrhovnom sudu
SAD rade doživotno) i da nema pravo smenjivati sudije koje
rade (načelo stalnosti sudijske funkcije).
2.1 Prema obliku vladavine
U ovom obliku vlasti gledaju se osobine koje imaju nosioci vlasti,
načinu dolaska na vlast te prema odnosu vlasti i vladara prema
građanima. U ovu podelu spada:
monarhija, diktatura,
republika i kalifat
.
2.1.1. Monarhija
5
U apsolutnim monarhijama mogu postojati neke institucije koje
nisu direktno potčinjene državnom poglavaru, kao što su
parlamenti, ali oni imaju isključivo savetodavnu funkciju, a
pravo na donošenje odluka u pravilu pripada vladaru.
U današnjem svetu kod apsolutnih monarhija razlikujemo tzv.
prave apsolutne monarhije koje nemaju ustav i ustavne
monarhije s apsolutističkim vlastima vladara.
Ustavna monarhija
Ustavna monarhija
je naziv za oblik vladavine čiji je temelj
ustavni sistem koji priznaje naslednog monarha kao državnog
poglavara. Ustavna monarhija u najširem smislu se od apsolutne
monarhije razlikuje upravo po tome što je vlast monarha
ograničena ustavom.
Ustavne monarhije se dele na:
ustavne monarhije u širem smislu, gde monarh zadržava
izvršnu ili veći deo izvršne vlasti (najčešće vojska);
parlamentarne monarhije, gde je i izvršna vlast umesto
monarhu podređena parlamentu, a na njenom čelu se
umesto monarha nalazi šef vlade odnosno premijer;
monarh zadržava ceremonijalnu ulogu; većina monarhija
u današnjem svetu su ustavne monarhije.
2.1.2. Diktatura
Diktatura
je naziv za oblik vladavine u kome se sva vlast nalazi
u rukama jednog čoveka ili manje grupe ljudi te koja nije
7
