ZAPADNI BALKAN U PROCESU PRISTUPANjA EVROPSKOJ UNIJI

Sintagma Zapadni Balkan je pre svega politička kategorija i označava uglavnom sve države jugoistočne Evrope koje nisu članice Evropske Unije. Zapadni Balkan bi bila Albanija s’ bivšom Jugoslavijom bez Slovenije i Hrvatske. Geomorfološki „zapadni Balkan“ označava zapadni deo balkanske planine na granici Bugarske i Srbije. Međutim, to nikada nije bio fiksni geografski pojam.
Evropska unija sprovodi politiku proširenja više od četiri decenije. Sukcesivni prijemi doveli su do povećanja broja zemalja članica sa prvobitnih šest na 28. Proširenje je zbližilo nacije i kulture, obogativši Evropsku uniju i dajući joj raznolikost i dinamičnost. U okviru stroge ali pravične uslovnosti, perspektiva članstva u Evropskoj uniji podstiče političke i ekonomske reforme, čime se društva transformišu i otvaraju nove mogućnosti za građane i privredu. U isto vreme, proširenje jača Uniju politički i ekonomski. Politika proširenja je takozvana horizontalna i „kompozitna“ politika (ona je deo svih drugih vidova politike EU); to nije sektorska politika i zato se odnosi na brojne različite teme. Ona predstavlja okvir za integraciju država koje žele da postanu članice EU.
Evropske integracije su oduvek bile politički i ekonomski proces koji je otvoren za sve evropske države koje su spremne da potpišu osnivačke ugovore i u potpunosti preuzmu celokupno zakonodavstvo EU. Prema Članu 237 Rimskog ugovora „svaka evropska država može da se prijavi za članstvo u zajednici.“ Član „F“ Ugovora iz Mastrihta dodaje da će države članice imati „sistem državne uprave […] koji se zasniva na principima demokratije.“ Nakon oblikovanja politike, u Lisabonski ugovor je unet član koji kaže da svaka evropska država može da se prijavi za članstvo ako poštuje demokratske vrednosti EU i ako je posvećena njihovom promovisanju.