Političke stranke i pokreti

UVOD

U ovom tekstu nastojim da delimicno prikazem onoliko koliko mogu o pravom znacenju reci politicka partija kao i sve ono sto prati istu. Cilj ovog pismenog rada nije omalovazavanje politickih partija (u kome bi se neke mogle pronaci), vec je osnovni interes da se prikaze realisticna slika politike ne samo u zemlji Srbiji, nego i sire tj. svuda u svetu.
O njima se svuda i najvise komentarise, na svim vrstama medija i vecina njih zeli u principu istu stvar, da se u drzavnom sistemu domognu vrha vlasti tj. da budu pozicija. Mesto pozicije donosi veliko bogatstvo zbog koga je vecina aktuelnih politicara usla u vode politike, medjutim sa bogatstvom dolazi mogucnost koja za sobom vuce jednu od vecih slabosti nasih politicara, a to je odgovornost. Odgovornost, velika rec sa jos vecim znacenjem koga se vecina nasih politicara krije, uglavnom time sto prebacuju krivicu na drugu stranku, sto se moze porediti sa decijom igrom “vruc krompir”.
Medjupartijsko nadmetanje je uobicajena stvar kojom se prikazuje koliko je i na sta sve sposobna jedna politicka stranka. Najveca sposobnost jedne partije jeste i uvek ce biti, obecanja, koja se najcesce mogu cuti u predizbornom programu, a ista ce naknadno ispuniti kada ih sam narod bude postavio na ceonu poziciju u sistemu jedne drzave.
Pravo, skupstina, izbori, mito, organizacije, vlast, predsednik, ministar sve ove navedene stvari predstavljaju asocijacije na rad  politickih stranaka unutar drustvnih sistema.

NASTANAK PRVIH POLITICKIH PARTIJA

Poreklo reci “partija” potice od latinske reci “pars” i oznacava deo necega (parcijalno –nije celina).
Borba za opste i jednako pravo medju gradjanstvom trajala je veoma dugo. Biracko pravo je  u prilicno dugom vremenskom razdoblju bilo ogranicavano. Termin “imovinski census”je predstavljao ili tacnije davao pravo glasa samo ljudima koji su pripadali bogatom stalezu. Pored ovog postojali su i brojni drugi nacini u sputavanju dobijanja birackog prava:  census obrazovanja (nije tolerisano glasanje neobrazovanih), census prebivalista (zabranjivano je glasanje pridoslicama), polni census (je sputavao glasanje zena). Danas bi ovakav postupak bio nedopustiv i strogo sankcionisan.
Koreni politickih stranaka ne poticu iz blize istorije, prve pojave se mogu naci u najstarijim
vremenima, tacnije u politickim savezima stare Grcke, kada su nastala tajna udruzenja koja su vodila klasnu bitku protiv Pitagorejskog savez (skup robovlasnicke aristokratije) . Tadasnje politcke partije nisu bile politicki modernizovane kao danas i njhov nastanak se vezuje za pojavu prvih demokratskih bivanja (nastanak parlamenta, biracko pravo, udruzivanja i sloboda samoumlja, sloboda stampe…). Sedamnaesti vek se vezuje za postanak i pojavu prvih modernih stranaka, i to pre svega u Engleskoj i Francuskoj .
-Zasto bas u Engleskoj I Francuskoj?
Na prostorima tih dveju zemalja se javila narodna inicijativa (izjasnjavanje gradjana o odredjenim drzavnim pitanjima) koju tadasnja vlast nije zelela, vec se zalagala za odrzavanje jednopartijskog sistema upravljanja. Tada su se i zvanicno pojavile prve demokrate medju kojima se nalazio i Sarl Monteskje po kome je tada jedan pokret dobio naziv.

Monteskje je i savetnik, a kasnije i predsednik parlamenta Bordoa.  Njegovo delo “ Duh zakona” tvrdi Hobsovu ideju o “prirodnom pravu”, a pored toga Monteskje se zalaze za podelu vlasti na: zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Inace on jos u to vreme je imao predstavu o tri osnovna tipa vladavine: republikanskoj, monarhistickoj i despotskoj
Politicke stranke su uvek bile instrument klasne borbe. Svaka klasa je imala svoju politicku partiju, preko kojih se borila za ostvarenje svojih ekonomskih, politickih i ideoloskih interesa.

U Srbiji prve stranke se javljaju citav vek kasnije, tacnije 80-tih godina 19.veka. Prve politicke stranke su bile gradjanske (burzoaske), jer su dobile za pravo da osnuju organizaciju te vrste. U to vreme je pravo glasa (biracko pravo) zbog takozvanog imovinskog censusa  jedino burzoaziji(“trecem stalezu”) pripadalo, jer je jedina ona raspolagala imovinom
Kako su pravo glasa vremenom dobijali svi tako je nastajalo sve vise politickih partija drugih drustvenih slojeva, kao sto su seljacke ili radnicke partije. Političke partije radničkog pokreta, koje su najpre nastale kao socijalni protestni pokret, zalažu se za političku jednakopravnost nižih slojeva..
Bez obzira na to koliko su osporavane, naročito u početku, prilikom svog stvaranja, postale su krvotok političkog života u društvu i osnovna pokretačka snaga političkih procesa koji u krajnjoj liniji rezultiraju političkim odlukama ili pravom kada se taj proces osmotri iz ugla prava
Sve do kraja XIX veka, postojale su dve osnovne vrste gradanskih partija: konzervativne i liberalne. Prvi pogled na naziv stvara prikaz njihove idejne orijentacije. Konzervativne su bile okrenute prema starim, feudalnim odnosima, dok su se liberalne borile za pobedu novog buržoaskog društvenog sistema. Ovakva najjednostavnija podela postojala je u Engleskoj.
Politicki predstavnici liberalnih shvatanja bili su prganizovani u nekoliko razlicitih stranaka:
radikali i oprtunisti. U uticaju koji je vrsen na narod moglo bi se reci da su bili jednaki, a u politickom zivotu pojedinih zemlja su se medjusobno smenjivali. Naime, ove partije nastoje da zauzmu položaj politickog centra, izmedu levo i desno orijentisanih snaga u društvu. Takav položaj odreduje i njihovu specificnu ulogu, zbog cega one nastoje da pomire ekstremne, krajnje suprotne interese.kroz ovaj se javlja i socijalisticka partija iz politicke organizacije radnicke klase. Znano je da su nastale kraje devetnaetog i pocetkom dvadesetog veka, a u pri samom pocetku stvaranja, partija je u pojedinim zemljama, bila pomagana od strane sitne burzoaske klase.
Uglavnom ih karakterise ogromna masovnost, brojna i dosta nejedinstvena, heterogena shvatanja U velikom broju evropskih i vanevropskih zemalja, danas postoje dosta brojne socijalisticke odnosno socijaldemokratske partije.
Neosporno je da ovu partiju takodje odlikuje odredjena razlika ne samo u programu i orijentaciji u nekim zemljama , vec i razlika izmedju canova unutar istih partija.
Ali sve njih je u pocetku povezivao osnovni cilj tj. zalaganje za „demokratski socijalizam“.
Pod ovim nazivom se krije borba za socijalizmom, koji bi se stvarao mirnim pparlamentarnim sredstvima tj. davanje demokratskih osobina kao mogucnosti gradjanstvu (jednako pravo glasa za sve, sloboda stampe, pravo strajka, sloboda okupljanja i organizovanja …)