Politika investiranjsa

 Uvod

Cilj svakog preduzeća je  da održi likvidnost i da napreduje, tj. da se razvija.  To razvijanje je moguće putem investiranja. Investranje može biti u proizvodnji, u vidu nove tehnologije, novog proizvoda itd.  A pored takvog vida investiranja postoji i investiranje preduzeća u vrednosne papire finansijskog tržišta čime ostvaruje zaradu. Investicije imaju svoj mikro i makro aspekt.
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno isključive investicione projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi  ili efekta investicionih projekata : tradicionalni ili računovodstveni pristup i savremeni ili finansijski pristup.
Investiciona odluka će biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4. metode odredjivanja potrebnog kapitala: metode procene stope povraćaja ; metode perioda povraćaja ; metoda interne stope povraćaja i metoda neto sadašnje vrednosti.
Metoda procene stope povraćaja predstavlja odnos prosečnog godišnjeg profita posle oporezivanja i investicije u projekat.
Metode perioda povraćaja uzimaju u obzir veličinu i razgraničenja vremenskih tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metoda diskontovanih tokova su interna stopa povraćaja i metoda sadašnje vrednosti.
Metodom sadašnje vrednosti svi povraćaji novca se diskontuju na sadašnju vrednost, koristeći traženu stopu povraćaja.
Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i troškovi, odnos je sadašnje vrednosti i budućih priliva novca i početnih troškova.
U periodima inflacije preduzeća manje investiraju jer je smanjena stopa povraćaja a samim tim i smanjena motivisanost preduzeća.
Pri donošenju investicionih odluka svakako je prisutan rizik jer se može reći da je skoro nemoguće postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila sve nepreračunljive i nedokučive uticaje i veličine koje mogu da utiču na ishod nekog projekta. Z
Zbog toga razrada unapredjivanja i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu dolaženja do optimalne odluke.

1. Investiranje i investicija

Osnovni cilj svakog preduzeća sastoji se u očuvanju egzistencije i obezbedjenju permanentnog  željenog razvoja.
Preduzeće nastoji da obezbedi sebi sadašnji i budući opstanak, da obezbedi kontinuitet sadašnjeg i budućeg efikasnog funkcionisanja. Obično se ovaj sintetizovan osnovni cilj preduzeća dalje precizira kroz dva dopunska cilja:
    obezbedjenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbedjenje egzistencije poslovnog sistema;
    obezbedjenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbedjenje kontinuelnog željenog razvoja poslovnog sistema.

Svoj cilj preduzeće pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu, a imajući u vidu bližu i dalju budućnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj trenutni opstanak , preduzeće se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan dugoročno, definisan kvalitativno. Preduzeće definiše svoju dugoročnu razvojnu politiku koja sadrži njegove osnovne ciljeve i načine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva preduzeća, zadržani su u dugoročnoj razvojnoj politici preduzeća. Sa druge strane, samo konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione politike, može se zasnivati ostvarenje i razvoj politike preduzeća.
Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odredjuje koju od raspoloživih investicionih akcija treba realizovati.
Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na makro nivou to su različite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmedju investicija i proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najčešće prosečni i  marginalni kapitalni  koeficijent. Prosečni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala ( osnovnih i obrtnih sredstava ), odnosno ukupnih investicija je angažovano u stvaranju jedinica proizvodnje, dok marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmedju prirasta investicija i prirasta proizvodnje. Investicioni menadžment na mikro nivou, odnosno na nivou preduzeća ima za cilj da ograničeni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe, programe kako bi se maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.
U uslovima razvijenog finansijskog tržišta i pristupa preduzeća tom tržištu investiranje se mora shvatiti u širem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate u preduzeću, bilo u modernizaciji postojeće, bilo u novu proizvodnju, pogone, fabrike ili delatnosti, i preduzeće može neangažovani slobodni kapital plasirati i u vrednosne papire finansijskog tržišta i tako ostvariti zaradu.
Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u vremenu, jedno su od najznačajnijih područja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne ekonomske karakteristike: