Правни факултет, Ниш
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Правне студије рода
Тема: Положај жена у политици
Студент: Професор:
заступају у политици. С обзиром да различитости подразумевају другачије и различите
односно нове приступе, за очекивати је да ће веће укључивање жена у политику довести до
нових принципа, нагласака и решења.
2) Борба за право гласа и равноправност
Модерна демократија незамислива је ако не укључује равноправно деловање
мушкараца и жена у процесима одлучивања у јавном и политичком животу. Иако жене
чине више од половине укупне популације, требале су им векови да се изборе за право
гласа. Борба за њихову еманципацију била је тешка и дуга те су многе од њих томе
посветиле своје животе. Женама 21. века тешко је и замислити кроз што су све морале
пролазити њихове предходнице у протеклих 200 година борећи се за своја женска и
људска права. То је питање постало посебно актуелно у 19. веку, кад се у Америци и
индустријски развијеним западноевропским државама јављају први феминистички
покрети
4
, који су се ширили на остале делове света.
Остварењу циљева покрета за женско право гласа највише је допринело избијање
Првог светског рата. Наиме, недостатак мушке радне снаге, мобилизиране на фронту,
присилио је послодавце да све више запошљавају жене на пословима до тада резервисаним
за мушкарце. То је допринело поступном разбијању уобичајених предрасуда о ангажману
жена у јавном и политичком животу што је јавност, а на крају и политичаре, уверило да
оне требају имати једнако право гласа као и мушкарци.
Иако су покрети за женско право гласа у 19. веку били најразвијенији у Великој
Британији и САД-у, прве су добиле право гласа Швеђанке (1867. године), али само на
општинским изборима (пуно право гласа свим женама озакоњено је тек 1921. године,) а
потом и Новозеланђанке (1893. године). Поступно се то право додељивало женама у
Аустралији (1902. године), скандинавским земљама, Русији, Аустрији и неким државама
САД-а. У Британији је 1918. године уведено ограничено право гласа за жене, а тек десет
4
Феминизам (франц. феминисме, према лат. фемина:жена) – скуп идеологија и политичких покрета којима је
циљ побољшање положаја жене у друштву, односно изједначивање права жена с правима мушкараца.
4
година после изборни закон их је потпуно изједначио с мушкарцима. У САД-у су жене
напокон изједначене у праву гласа с мушкарцима Деветнаестим амандманом америчког
Устава 1920. године.
У раздобљу између два светска рата, већи број европских земаља признао је женама
опште право гласа, а највећи број држава света то је учинио тек након Другог светског
рата. Занимљиво је да су неке европске државе то право увеле касно. Швајцарска га је
признала тек 1971. године (с изузетком кантона
Appenzell Innerrhoden
који је у томе каснио
пуних 20 година), а Лихтенштајн тек 1984. године. У Исламским државама тај је процес
текао још спорије. Примера ради, Уједињени Арапски Емирати увели су ограничено право
гласа за жене тек 2006. године, а у Саудијској Арабији оне ни до данас нису гласале
(најављено је да ће моћи изаћи на изборе 2015. године).
3) Међународни стандарди и иницијативе за учешће жена у политичком
животу
Један од предуслова за учешће жена у политичком животу једне земље је постојање
одговарајућег нормативног оквира који омогућава остваривање права жена на политичко
репрезентовање и његову заштиту. Иако свака земља самостално формира сопствено
законодавство на основу друштвеног и државног уређења, приликом његовог креирања
дужна је да се придржава стандарда и принципа који су успостављени у међународном
праву. Међу њима, због свог универзалног и углавном правно-обавезујућег карактера
посебан значај имају стандарди Уједињених нација.
Једнакост мушкараца и жена у погледу остварења и заштите људских права
првобитно је прокламована у Повељи УН (1945.) и Универзалној декларацији УН о
људским правима (1948.). Након оснивања Уједињених нација, 1946. године у оквиру
Економског и социјалног савета УН установљена је Комисија за статус жена са мандатом
да изучава статус жена и Генералној скупштини даје предлоге и извештаје из области
5
